ДВА ВЕСЛА

Петар је чамцем, за скромну надокнаду, превозио путнике преко реке. Уђе тако једног дана у чамац неки човек, који је много журио, и одмах рече Петру:

– Пожурите, пожурите, идем на посао!

Путник спази да је на једном веслу написано Молитва а на другом Рад, па се силно зачуди и упита Петра:

– Шта ће вам ово?
– Да не заборавим, да се стално подсећам колико је важан рад и молитва.
– За рад у реду – сложи се путник.
– Сви ми радимо. Ето и ја сад идем на посао. Али молитва, коме то још треба!? То је само губљење времена.
– Кажете не треба? – и Петар извуче из воде весло на коме је писао Молитва па настави да весла само са једним веслом. Чамац нагло успори и као да се вртео у месту. Никако да крене напред.
– Молим вас узмите и друго весло, већ касним на посао – рече путник.

* Ето шта нам доноси рад без молитве. Да би се успешно пловило на узбурканом мору живота, морамо у рукама чврсто држати оба весла: Рад и Молитву.