Бадње вече - отац Сава Вазнесењски

Све ово што се догађало уочи Божића - све је то предвиђено;све је то Господ преко пророка објавио народу.Тин пророци који су прорицали,који су унапред говорили шта ће и када да буде,били су велики Божији угодници.То су праведни људи.
Шта мислите ви?Каква је мајка била мајка св.Јована Крститеља? Или Ана,мајка пресвете Богородице?Какви су били родитељисв.Илије,пророка Мојсија?Сви свети људи су служили Богу ради само једне речи.Многи људи су се покајали чувши само једну реч из Јеванђеља,и ту реч никада нису заборавили,увек су је у души носили,као и догађаје описане у Јеванђељу.Вечно,вечно су их се сећали.
Овај празник што славимо је велики празник - Бог силази на земљу.Он се спушта међу уде телесно на земљу.Он је увек међу људима.Он је наш Бог.А човек треба да личи на човека,а не на животињу.Човек по својим особинама,по разуму,осећањима,треба да личи на онога који је његов Отац.То је Отац наш небески.
Мајка Божија,коју је Бог припремио да роди Сина Божије,каква је то личност,каква је то Божија припрема за човечији род,да се род човечији спасе и сједини и буде као Отац наш небески.
Овај празник,Бадње вече,дочекиван је некад са великом скромношћу.У нашим кућама ништа није остајало,ни кревет,ни астал,ни столице,ни судови,ни какви тањири,ни кашике,ништа ту није имало - све се јело прстима.Простре се слама по поду,па се прекрије неким ћилимима,шареницама;на врећу би се јело поставило,без кашика.На слами се лежало и јело као онда кад су Јосиф и Марија јели без икаквог есцајга,без ватре и судова,у скромним условима.
Некад се и чесница месила без сијања брашна.Него онако како је било у џаку,онако се месило.Да би се показала сва скромност и немаштина,једноставност,и да упућује на тешкоћу коју су они осећали,на тескобу и тешке услове живота.Да нама то буде поука,да скромно дочекујемо рођење Сина Божијег.
Шта мислите ви?
Мудраци,девет месеци раније,угледаше ону звезду,за којом су кренули и кад су је нашли крај Јерусалима,не пре,ту су изгубили звезду.А то су пророци,све предсказали,то да ће да дођу мудраци.Никада пророци,Божји угодници нису прорекли нешто,а да се то није и догодило.И то што су прорицали било је величанствено и славно и за велико и дубоко поштовање.И они су девет месеци ишли с њиховим мазгама да би дошли до тог новог Цара,следећи звезду коју угледаше и која им је била оријентација и циљ.И кад су дошли у Јерусалим звезда се изгубила.
Шта мислите?Какво је то Божје дело!Нама за поуку,за наше пробуђење;освешћење,да служимо Богу,да знамо да је Бог увек жив и да увек постоји.И ти мудраци,кад су,изашли после из Јерусалима,пошли су у Витлејем.Не смемо ми Бадње вече да дочекивамо како му драго,већ као сусрет са Богом.
То и јесте Бог!Кад су они дошли ,звезда је стала над пећином.Они су као рој пчела који се окупља у ваздуху дошли.Пастири су дошли,анђел им се јавио,много се уплашише.Хор се чу ангела.То се са великом побожношћу дочекује Христово рођење и Бадње вече.
Није наш народ раније за џабе носио бадњак и сламу.Носио је бадњак који представња Јосифа,Мајку Божију,Сина.Тај се бадњак ломи,и указује на страдање Исусово кога су ломили и мучили.
То је велики догађај.И после се дочекује Божић.Онда се сви љубе,љубе бадњак,а тамо има хлеба,и соли,и меда да живот буде сладак,благословен у добром расположењу.Мед значи - здравље.А и пчеле су благословене.Све то има смисла.Чељад се љуби.Прво отац и мајка.А затим се говорило:Нек се љубе крмаче и прасићи,овце и јагањци,краве и телићи,нек се љубе козе и јарићи.Све се то чинило да би живот текао како треба.Јер ако се то не уреди,дешавало се,памтим ја у мом крају где сам рођен,како овца неће да прихвати јагње,морали су да је држе,или крава не да телету да сиса,па крмача једе прасиће..
Куд ћеш са таквом стоком,ко ће то да купи?Морају да се љубе укућани да би се све лепо слагало,волело и љубило.
Догађало се,тако,да су после таквих неприлика људи следеће године више пажње посвечивали дочекивању бадњака,уз уважавање свих тих обичаја
Унучићи,мајке,свекрве,снахе све се то љубило.Ми побожни људи о томе морамо озбиљно водити рачуна.Господ гледа каква је наша побожност,какво је наше осећање.Ако ми то осећамо како треба слични смо светим људима;онима који су били апостоли какав је био св.Сава и њему слични.Ми смо,онда ,слични свецима јер их подражавамо.Ми доживљавамо,осећамо те празнике,са побожношћу их дочекујемо и и спраћујемо и духовно се изграђујемо.
Како да у нама нерасту добра дела?Како да не растемо духовно?Кад мислимо о Богу,ми онда мислимо и о догађајима које је Он учинио за наше спасење.Ми знамо да је Господ све обезбедио пре него што је свет створио,земљу,ваздух,воду,и то је све тако лепо,тако услужно,тако чудесно и велико.И у свему ушта погледаш срећеш Бога.Видиш да те кроз то гледа Творац.Тако и ми дочекујемо Бадње вече и Христово рођење са великом побожношћу,са великом надом.Ми знамо за царство Божије.Ми се озбиљно боримо.
Како Господ каже:
-Праведници ће бити као анђели у царству небеском.Ко је већи од анђела на земљи?
Ко је лепши од анђела,ко је бољи певач од анђела?Праведници ће као анђели бити и сијаће као сунце.И ми то прослављамо,било Васкрс,било Богојављење,било Ваведење,било свети Оци или свете Мајке које су родилр свете оце,које су васпитавале у побожности св.Оце и праоце.
Господ је нама дао душу да сад као деца Божја личимо на Оца.Тражимо га,волимо га,служимо му,уздамо се у његову милост,молимо се за његово обећање,слушамо,причешћујемо се,спајамо са Богом.Идите и крстите све народе.Е,велико је то - бити побожан!
Ето,ако да Бог,седамдест и три су ми године,али треба ту да се уради једна лепа велика сала,једна оџаклија,која ће да буде у сали.То ћемо ми лепо,у име Бога,уз ове добре људе да се договоримо како ћемо то лепо да урадимо.Па ћемо да одсечемо један велики Бадњак и да се то лепо овде прославља.Да би то остало да се слави како треба.Дужни смо ми то да пренесемо другим људима да би они тај догађај и тако  лепо и тако побожно,душекорисно прослављали.