Када у вери љубљви нема

Још кад је био дете једном човеку бака је увек
говорила: 'Дете моје, ето, када велики порастеш и кад
ти буде тешко на души-ти иди у храм, тамо ће ти
увек бити боље"
Кад човек порасте, живот му постаде потпуно
неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у
један храм. И ту му неко приђе:
-"Немој руке тако да држиш!"
Друга дотрча:
-Немој ту да стојиш!"
Трећа ra помери:
-"Не можеш тако да се облачиш!"
Иза њега га опомињу
-,Не крстиш се како треба!"
Тада му приђе једна жена и рече:
Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш
себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш,а онда дођи".

Изађе човек из храма, седе на клупу и горко
заплака. Одједном зачу глас:

-Дете моје, зашто плачеш?"
Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.
-"Господе! Не пуштају ме у храм!",-рече човек.

Исус га загрли:
"Не плачи, они у храм ни мене не пуштају".