A ВИ,ВЕРУЈЕТЕ ЛИ?

У стомаку жене, близанци су причали.
Један од њих је верујући, док други није.

Један упита другог: Да ли верујеш у живот после рођења?

Верујући: Наравно, јасно је да постоји живот након рођења. Ми смо овде да постанемо снажни и спремни за оно што нас чека.

То је све глупост. Нема живота након рођења, каже неверујући. Можеш ли замислити како би такав живот изгледао?

Верујући: Не знам све детаље, али тамо ће бити више светла, радости, а ми ћемо, на пример, јести устима.

Неверујући: То је смешно. Имамо пупчану врпцу, она нас храни. А оданде се нико и није вратио. Живот се завршава рођењем.

Верујући: Не. Не знам тачно како ће нам живот изгледати након рођења, али у сваком случају видећемо маму, она ће се побринути за нас.

Мама? упитао је неверујући. Верујеш у маму? Где је она?

Верујући: Да, она је свуда, она је око нас. Захваљујући њој живимо, без ње не бисмо постојали.

Неверујући: Глупости. Никада нисам видео маму, очигледно је да не постоји.

Верујући: Ја се не слажем. Јер понекад, када све утихне, понекада могу чути певање и осећам како милује наш свет. Верујем да ће наш стварни живот почети након рођења.

А ви, верујете ли?