Нови Уговор између Бога и људи - отац Дамаскин светогорац

Шта је завет уопште? Завет је посебна врста уговора, који ступа на снагу по смрти завештача. Према томе, Нови Завет је ступио на снагу по смрти Христа на Крсту на Велики Петак, Нови Завет је утврђен на Крсту на Велики Петак искупитељном Жртвом Христа Спаситеља. Због тога ми поштујемо и славимо Крсну Жртву и Велики Петак – зато што је тог дана утврђен Нови Завет између Бога и људи – хришћана, тј. Нови Уговор између Бога и људи – хришћана, пошто је завет посебна врста уговора. О томе јасно говори апостол Павле у Посланици јеврејима:

"Корећи их (јевреје Господ) говори: ево, иду дани, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нови завет, не по завету, који начиних с оцима њиховим у онај дан, кад их узех за руку, да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завету мојем, и ја не марих за њих, говори Господ; јер је ово завет, који ћу начинити с домом Израиљевим (завештати) после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ; и ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима; јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и греха њихових и безакоња њихових нећу више спомињати. А кад вели: нови завет, први је начинио ветхим (застарелим); а што је ветхо и застарело, близу је краја (ишчезнућа)... (Јевр. 8:8-13).

Али дошавши Христос, архијереј будућих добара, кроз бољу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест, која није од ове твари, ни кроз крв јараца ни јунаца, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. Јер ако крв јараца и јунаца, и пепео јунице, кад покропи опогањене, освећује на плотску чистоту (телесну); колико ће више крв Христа, који Духом Светим себе принесе непорочна Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу живоме и истиноме? И зато је новоме завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступа у првоме завету, обећање вечнога наследства приме позвани. Јер где је завет, ваља да буде и смрт онога, који завештава; јер завет се на мртвима утврђује, будући да никада не важи, док је жив онај, који завештава. Отуда ни први није обновљен (утврђен) без крви; јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свему народу, онда узе крви телеће и јарчије, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ, говорећи: ово је крв завета, који Бог начини с вама (завешта); па и скинију и све судове службене покропи такође крвљу. И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење. Требало је дакле, да се прикази (обличја) небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је образ истините (прилика праве), него у само небо, да се покаже сада пред лицем Божијим за нас; нити да много пута приноси себе, као што архијереј улази у светињу над светињама сваке године с крвљу туђом: иначе би он морао много пута страдати од постања света; а сада једном на свршетку векова јави се, да својом жртвом одбаци грех. И као што људима предстоји једном умрети, а потом суд: тако се и Христос једном принесе, да узме грехе многих; а другом ће се јавити без греха, на спасење онима, који га чекају" (Јевр. 9:11-28).

Апостол говори уопштено о завету и објашњава: "где је завет, ваља да буде и смрт онога, који завештава". А у односу на Нови Завет то речено: "где је завет, ваља да буде и смрт Онога, Који завештава" – то значи: ради Новог Завета била је смрт Христова на Крсту на Велики Петак, јер Христос је наш Завештач. Даље Апостол уопштено говорећи о завету објашњава: "јер завет се на мртвима утврђује, будући да никада не важи, док је жив онај, који завештава". А у односу на Нови Завет то речено: "завет се на Мртвима утврђује" – то значи: ради Новог Завета Христос је као Човек умро на Крсту на Велики Петак, јер Христос је наш Завештач. И према речима Апостола можемо закључити, да је на Крсту на Велики Петак Господ утврдио Нови Завет са људима, тј. Нови Уговор са људима, пошто је завет посебна врста уговора.

Као у сваком уговору и у Новом Завету постоје две стране Уговора, са једне стране је Господ Бог, а са друге стране су људи, народи, помесне Цркве и земаљска Црква у целини. А може се рећи, да је са друге стране свака хришћанска душа понаособ, да Господ утврђује Уговор са сваком хришћанском душом понаособ, а сведоци тог Уговора су свештеници, клирици, кумови. И после склапања тог Уговора, даље следује да свака страна испуњава своје обавезе из Уговора. Пошто Господ Бог беспрекорно испуњава Своје обавезе из Уговора, онда заправо све зависи од сваке хришћанске душе или хришћанског народа, све зависи од друге стране Уговора, да ли ће она да испуни своје обавезе из Уговора или неће. Тај Уговор се утврђује у виду благослова и проклетства, као што је написано у Старом Завету, мада Стари Завет више говори о земаљском животу и царству, док Нови Завет више говори о будућем животу и Небеском Царству. Ево како су у Старом Завету утврђени благослови и проклетства:

Благослов и проклетство

Светитељ Аверкије Таушев позивајући се на речи Господње из Старог Завета говори:

"Ево, Ја предлажем вама данас благослов и проклетство: благослов, ако послушате заповести Господа Бога вашега..., а проклетство, ако не послушате заповести Господа Бога вашега, и уклоните се од пута, који вам заповедам... и пођете за другим боговима" (Поновљени закони, гл. 11, ст. 26-28).

У овом знаменитом изречењу Слова Божијег и разрешава се сва загонетка страшне беде, која је постигла нашу отаџбину – Русију, и указује се једини истинити пут ка њеној обнови. Погинула је Русија ни због чега другог, него само због тога, што је издала Јединог Истинитог Бога, што је занемарила благослов Божији и сама изабрала себи проклетство, пошто се уклонила од пута, који је заповеђен Господом Богом, - и "пошла за другим боговима".

А да је то управо тако, ми имамо мноштво ауторитативних сведочанстава великих духоносних мужева, међу којима се особито истиче сверуски праведник и молитвеник о. Јован Кронштадтски, који се прославио прозорљивошћу и чудотворствима. Он је управо прорекао, да "ако у Русији тако пођу дела (и даље), и безбожници и анархисти-безумници не буду подвргнути праведној казни закона, и ако се Русија не очисти од мноштва корова, онда ће она опустети као и древна царства и градови, који су правосуђем Божијим избрисани са лица земље због своје безбожности и због својих безакоња".

Можемо да наведемо и шире о благословима и проклетствима из Књиге Мојсијеве:

"И рекоше Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: пази и чуј, Израиљу, данас си постао народ Господа Бога својега. Зато слушај глас Господа Бога својега, и твори заповести његове и оправдања његова, која ти ја данас заповедам. И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи: Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. А ови нека стану да проклињу на гори Гевалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим. И нека проговоре Левити, гласовито и реку свему Израиљу: ...Проклет (да је човек) који би ружио (бешчастио) оца својега или матер своју. А сав народ нека рече: амин. Проклет (да је човек) који би помакао међу ближњега својега. А сав народ нека рече: амин. Проклет (да је човек) који би завео слепца с пута. А сав народ нека рече: амин. Проклет (да је човек) који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека рече: амин.

(И затим следе проклетства за блуд..., па даље:)

Проклет (да је човек) који би тукао ближњега својега са лажју. А сав народ нека рече: амин. Проклет (да је човек) који би примио какав поклон да убије човека права. А сав народ нека рече: амин. Проклет (да је човек) који не би остао на речима овога закона, и творио их. А сав народ нека рече: амин.

И биће кад пређете Јордан у земљу, коју вам Господ Бог ваш даје, ако заиста послушате глас Господа Бога својега држећи и творећи све заповести његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи. И доћи ће на тебе сви ови благослови, и наћи ће тебе, ако заиста послушаш глас Господа Бога својега: Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу, Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, крда говеда твојих и стада оваца твојих. Благословене ће бити житнице твоје и остаци твоји. Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш. Да ти преда Господ Бог непријатеље твоје, који устану на тебе, скрушене пред лицем твојим: једним ће путем доћи на тебе, а на седам ће путева бежати од тебе. Да пошаље Господ на тебе благослов у житницама твојим и на свему, за шта се прихватиш руком својом на земљи, коју ти даје Господ Бог твој. Да подигне од тебе Господ Бог твој народ свети, као што се заклео оцима твојим, ако послушаш глас Господа Бога својега и будеш ходио путевима његовим. И видеће тебе сви народи на земљи, како се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати. Да отвори теби Господ добру ризницу своју, небо, да даје дажд земљи твојој на време, и да благослови свако дело руку твојих, те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам: и ти ћеш владати над многим народима, а над тобом неће владати. Да те Господ Бог твој учини да си глава а не реп: и бићеш тада горе а нећеш бити доле, ако послушаш заповести Господа Бога својега, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш. И да не одступиш ни од једне речи, које вам ја данас заповедам, ни на-десно ни на-лево, пристајући за другим боговима да им служиш.

Али ако не послушаш глас Господа Бога својега да држиш и твориш све заповести његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. Проклета ће бити житница твоја и остаци твоји. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, крда говеда твојих и стада оваца твојих. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. Да ти пошаље Господ оскудицу и глад и погибао на све, за шта се прихватиш руком својом и што порадиш, докле те не истреби и докле те не затре брзо, због злих дела твојих (подухвата), пошто си ме оставио. Да прилепи Господ за тебе помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш. Да те удари Господ сухом болешћу (немаштином) и грозницом, и муком и жегом и мачем, и ветром тле-творним (штетним) и медљиком (бледилом), који ће те гонити докле те не погубе. И небо над главом твојом биће од мједи (челика) а земља под тобом од гвожђа. Да Господ да дажд земљи твојој да буде прах, и пепео с неба да падне на тебе, докле те не скруши и докле те не погуби. Да те преда Господ на посечење пред непријатељима твојим; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и бићеш у расејању по свим царствима на земљи. И биће мртваци ваши за јело свим птицама небеским и зверима земаљским, и неће бити никог да их одгони. И удариће те Господ мукама Мисирским на седиштима и крастом дивљом и сврабом да се нећеш моћи исцелити. Удариће те Господ лудилом и слепилом и беснилом (иступљењем ума). И пипаћеш у подне, као што пипа слепац у тами, и нећеш исправити путеве своје; и бићеш тада вређан и отимаће се од тебе сваки дан, и неће бити никога да ти помогне... Род земље твоје и сву муку твоју појешће народ, којега не знаш, и бићеш вређан и скрушаван сваки дан. И бићеш изумљен (полудећеш) од онога што ћеш гледати својим очима. Да те удари Господ приштом злим у коленима и на голенима, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ногу твојих до врха главе твоје... Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати, јер ће га појести скакавци. Виноград ћеш насадити и обрадићеш га, а нећеш пити вина нити ћеш се веселити њиме, јер ће га појести црв... Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство. Све воће твоје и род земље твоје појешће бубе. Странац који је код тебе попеће се изнад тебе високо, а ти ћеш сићи доле веома ниско. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп. И доћи ће на тебе све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле те не истребе и докле те не погубе, јер ниси послушао глас Господа Бога својега, да држиш заповести његове и оправдања његова, која ти је заповедио. И биће на теби знаци и чудеса, и на семену твојему довека. Јер ниси служио Господу Богу својему радосна и блага срца, ради мноштва добара. И служићеш непријатељима својим, које ће Господ Бог твој послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре (скруши). И подигнуће на тебе Господ народ из далека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, којему језика нећеш разумети. Народ безстидан лицем, који неће марити за старца нити ће детета жалити. И појешће плод стоке твоје и плод земље твоје, и неће ти оставити ништа, ни жита ни вина ни уља, ни крда говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не погуби... Ако не послушате да творите све речи овога закона, које су написане у овој књизи, да се бојите славног и страшног имена тога, Господа Бога твојега, Пустиће Господ на тебе и на семе твоје ране (ударе) чудесне и велике, и болести љуте и дуге. И обратиће на тебе све болести (поморе) Мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе. И сву болест, и сву рану (удар) незаписану, и сву записану у књизи овога закона, пустиће Господ на тебе, докле те не истреби. И остаће вас мало, уместо тога кад вас бејаше много као звезда небеских; јер нисте послушали глас Господа Бога својега" (5Мојс. 27:9-26 и гл. 28).

Сви ови благослови и проклетства испунили су се на израиљском народу. А ево још неких проклетстава:

"Овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и утврђује мишицу своју на њему, а од Господа одступа срце његово" (Јер. 17:5).

"Да је проклет (човек) који немарно ради дело Господње" (48:10)!

Увек желети добро

Нови Завет, тј. Нови Уговор захтева од хришћана најпре испуњење две највеће заповести Господње, и зато ћемо ми овде да говоримо о другој највећој заповести Господњој. Блажени Корнилије Крипецки је рекао: "Што другом пожелиш – за себе ћеш добити", или другачије: што желиш другоме, то ће Бог теби дати, - и та изрека се оснива на другој највећој заповести Господњој. Није узалуд Господ изрекао другу највећу заповест јер, после прве, она је најважнија заповест за спасење хришћанина, она гласи: "(воли) љуби ближњега свога као себе самога". А то значи: ако увек желиш себи добро, онда увек мораш да желиш и ближњима добро, тако да увек мораш да желиш и себи и ближњима добро, па зато увек мораш да желиш добро и никад зло. Добра воља потиче од добре жеље, воља и жеља увек иду заједно, а губитак воље – униније рачуна се у смртни грех, тако да увек мораш да имаш добру вољу и жељу и никад да не будеш у унинију, јер то је смртни грех.

Знамо да су данас сва пророчанства лоша, пошто се ближи крај овог света и века, и једино је добро пророчанство о руском цару, али то је под условом великог покајања у православној Цркви. Али без обзира на то, што су пророчанства лоша, ми не смемо да стојимо опуштених руку и да чекамо зло, него смо дужни да желимо добро и да молимо Бога и да радимо на добру. Па и ако не може да се избегне зло, ипак ми желимо да то зло буде са најмање последица и да се што више људи спаси. Хришћани не смеју да буду без жеље за добром и да очајно чекају зло, него код хришћана је жеља за добром већа од суда и правде, пошто суд и правда припадају Богу, а жеља за добром припада хришћанима. Због тога је посебно наглашена друга највећа заповест Господња, која гласи: "љуби ближњега свога као себе самога", тј. жели ближњему све што желиш и себи самом. Није нормално желети себи зло нити очајно очекивати себи зло, него у покајању сваки хришћанин моли Бога да одврати зло или да преокрене на добро. Па како хришћанин жели себи самом, тако исто мора да жели и свима и свакоме, иначе не може да испуни другу највећу заповест Господњу: "љуби ближњега свога као себе самога".

За пример тога, да не желимо никоме зло него увек добро, имамо у Старом Завету Књигу пророка Јоне. Ту је описано како је Јона прорицао пропаст Ниневије и говорио: "још три дана и Ниневија ће пропасти" (Јона 3:4). Међутим, сав град је постио три дана и молио се Богу, и Бог није уништио тај град ради покајања грађана. А пророк Јона се нашао увређен зато што се није испунило његово пророчанство и у жалости се овако молио Богу: "Владико Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље да умрем, него да живим" (Јона 4:3). "И рече Господ Јони: зар си се ти толико ожалостио" (4:4)? И "изашао је Јона из града и сео насупрот града; и начинио је себи сеницу и седео под њом, док види, шта ће бити с градом" (4:5). А Бог, да би утешио Јону, заповедио је да брзо израсте тиква и да штити Јону од сунчане жеге. "И обрадовао се Јона тикви радошћу великом" (4:6). Али увече Бог је заповедио да црв подгризе тикву и зато сутрадан, кад је запекло сунце, тиква је усахнула и велика жега је напала на Јону. Због тога је Јона опет пао у очајање и говорио овако: "боље ми је да умрем, него да живим" (4:9). "И рече Господ Бог Јони: зар си се ти толико ожалостио због тикве? И рече (Јона): веома сам се ожалостио ја све до смрти" (4:9). "И рече Господ: ти си се ожалостио због тикве, за коју се ниси трудио, нити си је неговао (прехрањивао), која се родила за ноћ и за ноћ је погинула (пропала): а Ја зар да не пожалим Ниневију велики град, у коме живи више од сто хиљада људи, који не познаше ни десницу своју ни левицу своју (ни шта је десно ни шта је лево), и много је у њих скота (домаћих животиња)" (Јона 4:10-11).

Пророк Јона је био свети и истинити пророк, без обзира што се није испунило његово пророчанство, јер није се испунило због покајања града Ниневије. И Бог је поучио увређеног и ожалошћеног Јону да треба увек желети добро, иако можда људи и заслужују зло. Наиме, оваква је Божија поука: Јона је био дужан да прориче пропаст Ниневије, и он је то учинио, али истовремено он није требао да жели пропаст Ниневији, иако је и прорицао пропаст, иако је град и заслужио пропаст и био осуђен на пропаст, него је требао да жели да се Ниневија покаје и да се спаси. Међутим, он није желео добро Ниневији и зато је Јона поучен од Господа: да увек жели добро, иако би људи и заслуживали зло, као што и заслужују зло.

Испочетка пророк Јона није желео ни добро ни зло Ниневији, него је само прорицао по заповести Господњој, али кад се није испунило његово пророчанство и нарочито кад је опекла жега Јону, тада се он нашао увређен и ожалошћен и желео је зло људима и пао је у осуђивање Ниневије. И тако видимо где је био грех Јонин: зато што није желео добро Ниневији, због тога је довело до тога, да је Јона желео зло људима и да је пао у осуђивање Ниневије. Тако и сваки хришћанин, ако не жели добро свима и свакоме као и себи самом, онда он долази до тога, да жели зло ближњему и пада у осуђивање и не може никако да испуни другу заповест Господњу: "љуби ближњега свога као себе самога".

Због тога је Господ и забранио осуђивање ближњега, да би увек желели добро свима и свакоме као и себи самом, и да би испунили другу највећу заповест Господњу. Па ако хришћанин жели свима и свакоме добро као и себи самом, али, на пример, деси се одбрамбени рат и он мора да убија друге, то убијање се не рачуна у осуђивање других, пошто он у рату испуњава другу заповест Господњу. Конкретно у том случају ако хришћанин убија друге у одбрамбеном рату, он најпре жели добро свом народу као и себи самом, а непријатељима жели такође добро, жели им покајање и жели да их одврати од свих злочина, које они намеравају да учине његовом народу. Јер какво друго добро може да жели непријатељу, који је кренуо са оружјем против његовог народа, осим да настоји уз Божију помоћ да га заустави и спречи у злочину? Према томе, ако хришћанин жели добро свима и свакоме као и себи самом, онда он не може да жели зло другоме и не може да падне у осуђивање. А ко не жели добро другоме као и себи самом – то је већ оно "брвно у оку" о коме говори Господ у Јеванђељу.

Према томе ваља да знамо: шта происходи из друге највеће заповести Господње и шта се захтева од нас, данашњих хришћана? Захтева се од нас да увек желимо добро свима и свакоме као и себи самом, и своју добру жељу да покажемо на делу. Иако данас људи заслужују зло и то највеће зло, какво је и проречено у Светом Писму и у пророчанствима светих Отаца, али имајући у виду пророка Јону ми ипак морамо увек да желимо добро свима и свакоме као и себи самом. Због тога Владика Николај и Богомољци захтевају од нас појачани пост и молитву, да би се данашње зло окренуло на добро, ако је могуће, и да би се што више људи спасило.