Манастир је духовна школа

Молитви се нећеш скоро научити. Треба трпети и вежбати се (примењивати)

На твоје писмо од 9. маја нисам могао да одговорим на време, прво због недостатка слободног времена, а затим због болести. Ове године сам болестан, чини ми се, више него раније, и зато сам мање способан за дело (посао). Иако ти у последњем писму пишеш, да мислиш да будеш у нашем манастиру у августу месецу; али испало је згодно и слободно време да ти пишем, па зато и пишем, желећи да те обавестим, да се још налазим међу живима. Пишеш, да се ти не слажеш са мишљењем м. М. што се тиче припреме за манастир. Твоје поређење војника са монахом би било исправно у том односу, ако би ти изашла на (дуел – борбу двојице) борбу духовну у пустињској самоћи и отшелништву; а ти желиш да се ступиш у општежитељни манастир, и зато поређење то овде не иде (не одговара). Не могу деца сама себе да припремају за ступање у завод (у школу); а ако њих припремају, то (их припремају) наставници и наставнице. А ко ће тебе у селу припремати за манастир? Има таквих завода (школа), где примају децу, ако она знају барем да читају и пишу. Ти то знаш, и тебе могу да приме у Т. завод (школу). Код деце се веома одобрава и хвали кротко и скромно понашање: па не смета ни теби, да имаш то у виду. Да се вратимо опет на поређење војника (и монаха). Ти си се сувише високо узнела, упоређујући себе са обученим војником. Смиреније је и ближе делу (предмету) упоређивати себе са регрутом. Регруте примају у војску (у војно звање) и необучене; после их обучавају, ко је за шта способан – неко за артиљерију, неко за коњицу, а други за пешадију, по пословици: "ко нема у глави, има у ногама", то јест, иди и само иди, куда те пошаљу. А ко "има у глави", то јест ко је расудљив, томе ће дати да ради главом (да мисли главом), само ако не мудрује високо и не понижава пешаке (пешадинце), који се баве спољним пословима, али неопходним.

Засад је довољно. Збогом!

Крив сам! – заборавио сам да кажем нешто о молитви. Молитва је ствар таква да, проживевши у манастиру неколико година, нећеш се брзо научити да се молиш као што треба; а засада моли се како умеш и како можеш, само са митаревом мишљу (цариниковом мишљу). Покојни наш архимандрит отац Мојсије, старац осамдесет година, муж мудар и искусан, обично је давао одговор на питања, слична твојим: "Како већ дело тамо покаже". Друга је ствар претпостављати, а друга је – видети стварно.

А да ти останеш до пролећа код господина Ж... иако је тешко, али је више основано, јер 600 је више основано него 300. Од усрђа (ревности), које предлажу кћери господина Ж., старија и млађа, не одричи се, него примај са захвалношћу; а сву наду своју полажи на Бога, Који свеблагим Својим Промислом уређује све, што је корисно нама. Том истом мишљу руководи се и у односу према сродницима. Ако им Господ објави, они ће ти узвратити што је дужно, иако не све; а ако не узврате, онда је боље примати од туђих, него се свађати са својима. А што се тиче њихове сопствене користи, то остави њима самим: нека сваки поступа по свом нахођењу.

Пишеш да ти је тешко, и да здравље твоје може да пострада, ако будеш све одлагала. Старај се да садашње твоје околности не примаш много к срцу, него да живиш, подражавајући, као што по нужди или по својој вољи ходе неки по шуми: наиђу на оборено дрво – прођу испод, или обиђу га, а понека наметљива грана удари и у потиљак, – и не гледају (они) много на то.

Поклањам се Н. и Н. Мир вама и вашем пребивању.

Многогрешни јеросхимонах Амвросије

Исусова Молитва је већа од келијног правила

Јуче сам добио писмо од Н., која у твоје име пише, да бих резрешио теби (дозволио) да ти оставиш обично твоје правило за све време путовања у Н. Бог да благослови да оставиш обично правило и да се стално држиш Исусове молитве, која може да успокоји душу више, него вршење великог келијног правила, пошто се (човек) подстиче на празно-славље и узношење кад испуњава то (келијно правило), или се смућује кад због нечега не може да испуни своје правило. А ко се стално држи Исусове молитве, тај једнако пребива у смиреном расположењу духа, као (човек) који ништа не дела и који нема за шта да се узноси.

У Добротољубљу је означен чин премудрих подвижника, који су свакодневно свршавали мало обично келијно правило, а остало време дана и ноћи употребљавали су на Исусову молитву. Али ти, по навици, не можеш одједном прећи на то, па зато не смућуј се, кад ти бива тешко да свршиш цело твоје правило, и особито не приморавај себе да прочиташ поново једно исто кад враг наводи заборав, а понекад то бива и од умора и изнемоглости, као што објашњава Григорије Синаит, да приликом свршавања дугог правила бивају летења и прелетања мисли.

Правилније је и корисније укорити себе због непажње и смирити се. Речено је, да се од дела неће оправдати ниједна плот, него само од вере Исусове.

Још је у писму речено, да ти просиш (молиш) да те разрешим да оставиш заувек читање 4 катизме псалтира, које си ти обавезно читала. Бог да благослови да оставиш. Господ ни од кога не захтева подвиге преко силе и моћи. Ти си почела да се жалиш на слабост главе, и притом си ти си настојатељица, дужна да надгледаш понашање сестара и спољне послове и потребе манастира; како је могуће теби да свршаваш велико келијно правило? Древни оци и пустињаци задовољавали су се читањем 12 псалама ујутру и увече, а остало време су употребљавали на рукодеље, читање духовних књига и на Исусову молитву. Понављам, ти по навици не можеш тако да поступаш, па зато се не смућуј кад не можеш потпуно да свршиш обично твоје правило, и укори себе и кај се мислено пред Господом Богом, а потом у своје време и пред духовним оцем, зато што по немоћи телесној и по дужности настојатељице ниси могла да свршиш потпуно обично своје правило и тако ћеш се успокојавати (умиривати).

На остављање заувек 4 катизме има и додатак, (ти велиш) да бих ја узео на себе обавезу да читам те 4 катизме. Ако си ти јача од мене (телесно) и не налазиш могућности да их читаш, где ја слаби и једва живи, који се налазим у непрестаној гужви (галами), да испуњавам ту обавезу. Боље је и правилније нама да се смиримо под јаку руку Божију и да укоравамо себе за неисправност и да се кајемо пред Богом у својим немоћима. Свети Лествичник наводи речи псалмопојца: не постих, не бдех, не легах на земљу, него се смирих – и спасе ме Господ. И Сам Господ говори у Светом Јеванђељу: ако хоћеш ући у живот, чувај заповести. А од заповести, има једна, коју ми лако нарушавамо, заборављајући, да то нарушавање обраћа наш живот у лицемерје, та заповест јесте – не судити и не осуђивати, као што Сам Господ говори: лицемере, извади најпре брвно из ока твога, - и тако даље. Може бити да ти и немаш тај грех (осуђивања, али дошло ми је у главу), али пало ми је на памет, и ја сам написао.