СПРЕМAJТЕ СЕ! ПРОРОЧАНСТВО СЕ ИСПУНИЛО ... СВЕТ ЈЕ ПРИШАО К РАТУ.

Свети Старац Пајсије: када чујете преко телевизора разговоре о 12 морских миља, спремајте се!

АТИНА, 20 октобра – РИА Новости. Грчка намерава да прошири територијалне воде до 12 миља

Министарство спољних послова Грчке припремило је пројекте указа председника о постепеном ширењу до 12 миља територијалних вода земље, и оно (ширење) ће почети од западних острва, саопштио је екс–министар Никос Коцијас на церемонији предаје дела МИД–а премијеру Алексису Ципрасу.

Коцијас је пре неколико дана поднео оставку на место министра иностраних послова, а премијер Грчке Алексис Ципрас је изјавио, да ће сам стати на челу министарства да би завршио процес ратификације Преспанског споразума са бившом југословенском републиком Македонијом.

"Наша спољна политика затвара 120–годишње питање и отвара и реализује (спроводи) проширење суверенитета земље. Он (суверенитет) се простире од Отонија (острво у Јонском мору) до Антикитире. Он се шири од 6 на 12 миља. По први пут након што смо ми добили Додеканеска острва. Одговарајући председнички укази (декрети) су спремни", – рекао је Коцијас.

Према његовим речима, проширење зоне биће постепено и почеће од Јонских острва, а затим ће доћи до Крита. Како је истакао Коцијас, то одговара међународном праву. Ципрас је изјавио, да ће овај рад (дело) бити настављен. Сада територијалне воде Грчке чине 6 миља, а ваздушни простор – 10 миља.

Турска је изјавила, да ће ширење територијалних вода до 12 миља постати казус бели (формални повод за објаву рата).

На грчким изворима: Οκτώβριος 2018: μέσα στο ΥΠΕΞ επιβεβαιώνεται κρίσιμη προφητεία του ΑΓΙΟΥ ΠΑΙΣΙΟΥ και δρομολογείται μια άλλη. Јуче смо чули из уста званичника, да су завршене све етапе (фазе) стицања 12 миља обалске зоне. Ширење поморске зоне на 12 миља, о којима је говорио Н. Коцијас.

Старац Пајсије: када чујете преко телевизора разговоре о 12 морских миља, спремајте се.

(Сведочанства ходочасника:)

Некако сам је дошао до Старца са једним другом, и тамо је већ била група од пет момака. Тада сам ја питао старца, какве догађаје он види у нашим односима са Турском (шта ће бити у нашим односима са Турском).

– Оче, питао сам ја, – ми смо из Александрупола. Можда ће и код нас бити "олуја"?

Од ми је одговорио:

– Види, Турци неће ући у Александруполи. Учиниће само провокацију у приобалним водама. А код нас ће бити глад. (Елада) Грчка ће гладовати. А пошто ће та "олуја" трајати неки период времена, неколико месеци, онда ћемо говорити не хлеб, него хлепчић.

Потом ја поново питам:

– Старче, а како ја разумем, да смо ми већ пришли к рату?

Он ми је одговорио:

– Када чујете преко телевизора разматрања (дискусију) о миљама, о проширењу приобалне зоне са 6 миља на 12 (миља), одмах затим долази рат. То јест, (рат) ће бити наставак тих разговора.

Ја сам поново питао:

– А које земље ће у томе учествовати?

Старац је рекао:

– Види, после провокације Турака, Руси ће се спустити до Пролива (Мореуза). Не ради тога, да би помогли нама. Они имају своје, друге интересе. Али тиме ће они, без своје жеље и намере, помоћи нама.

Тада ће Турци настојати да заштите Проливе (Мореуз) од инвазије (упада Руса), пошто они (Проливи) имају стратешки значај. На том месту ће се сабрати и флоте других земаља. А паралелно, неће одустати назад снаге, које су већ заузеле туђе територије. (о Русији говори, неће одустати Руси)

Тада ће власти других земаља Европе, посебно Енглеске, Француске, Италије и других, њих ће бити 6–7 из ЕУ, видети, да Русија заузима туђе територије, и решаваће: "а зар ми да се не умешамо и такође да одрежемо себи неки комад (земље)". И сви они ће појурити за лавовским делом (за већим делом добити). Тако ће Европљани ући у том периоду рата.

И у овом делу разговора, ја сам поново питао:

– А ми, шта ћемо радити у то време? Да ли ће грчка војска учествовати у том рату?

– Не, – рекао је Старац, – Влада ће донети одлуку да не шаље армију или флоту. Појачаће присуство војске само на границама. И то је велики благослов, што ће бити донета одлука да не учествујемо у томе. Зато што онај, ко буде учествовао у том рату – пропао је... (мада није јасно, како ће Грчка опстати ако Руси пропадну у том рату?)

А тада, од великог страха, веома много народа у Грчкој ће се вратити Цркви, обратити се к Богу, покајати се.

И пошто ће бити покајање народа, са Грцима се неће догодити велика беда (несрећа).

Господ ће пожалити Грчку (Еладу), смиловаће се над њеним народом, пошто ће се народ вратити у Цркву, вратиће се монаштву, и почеће да се моли.

И биће крштено мноштво Турака.

– Старче, – поново сам питао ја, – а Град (Константинопољ) да ли ће вратити нама?

– Њега ће вратити нама не зато што тако хоће, него зато што ће такво решење у потпуности одговарати њиховим интересима. У том тренутку они ће то тако разумети.

– Све, што сам ти ја рекао овде, не говори никоме. Зато што ће те назвати лудим (сумасшедшим). Зато што нико сада здраво не размишља, и није време још о томе знати. Потом ћеш разумети ово.

Овај разговор са Старцем одржан је 1991. године, тада сам ја служио у армији.

Другом приликом Старац је рекао: "Са наше стране Константинопољем ће управљати војна лица и политичари".

 Ја сам знао три официра, који су посећивали Старца. Један од њих је причао: "Само је мени Старац рекао, да ћу ја бити командант војне јединице у Константинопољу (Цариграду). Другима није рекао ништа."

Друга група ходочасника (паломника) је била код Старца. Један од њих је студирао тада у институту Политехнике града Ксанти, на инжењерско–техничком факултету и био је код Старца Пајсија први пут. У једном тренутку Старац се обратио њему и, показујући на њега прстом, рекао му: "Ти ћеш као инжењер учествовати у обнови Константинопоља (Цариграда), пошто ће се Константинопољ изграђивати поново".

Затим се Старац окренуо к мени, показујући на мене пред свима прстом, и рекао је: "И ти ћеш, Анести, отићи у Константинопољ (Цариград).

А вас двоје, – Старац је указао на мене и на мог пријатеља, – ћете отићи у Константинопољ (Цариград), али са другим циљем".

Али он није рекао, са којим (циљем). После тога, у мени се јавила жеља да научим турски језик.

Други пут, кад сам поново посетио келију Старца, ја сам случајно срео тамо једног бившег младог муслимана из Тракије.

Ја сам га ухватио за руку и питам: "Како се догодило да си ти дошао овде код Старца?".

Он се звао Ставрос. "Чекај, – рекао је он – седи, ја ћу ти испричати. Старац (Пајсије) је учинио велико чудо и поверовала је (у Христа) цела моја породица. Потом је он (Старац Пајсије) дошао у наше село и побринуо се о томе, да нас крсте (у Православној Цркви)".

И приликом друге посете, кад смо отишли у келију Панагуда (келија С. Пајсија), тамо је био тај исти муслиман, кога су покрстили са именом Ставрос.

Тада је Старац опет причао нама о догађајима, који ће се развијати у Константинопољу (Цариграду). И кад је дошао до оног места (разговора), где ће Грчка гладовати, Ставрос говори:

– Геронда (Старче), можда (је добро) да ја сачувам један џак брашна, да би преживели тај период и да не би гладовала моја деца?.

– Не, – говори му Старац, – не треба то радити, твој сусед (комшија) ће ти помоћи, код њега ће бити брашна, и он ће поделити са тобом.

То јест, Старац је провидео, ко ће помоћи Ставросу у периоду глади. Ставрос ће, разуме се, живети на селу.

Тада ћемо ми, који живимо у градовима, да упаднемо у крајње сиромаштво. Због тога, други пут је Старац рекао: "Имајте мали комад земље и обрађујте га, да би помогли онима, који ништа неће имати (да једу)".

("Старац Пајсије Светогорац. 1924–1994. Сведочанства ходочасника." друго издање, стр. 434)