БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА Христа ради јуродива РАК – БОЛЕСТ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА

Научници су тврдили да је рак неизлечива болест. Људи су признали своју немоћ. Признали су је и у случају благочестиве Ксеније из Новоросијска. Не само да су закључили како је њено исцељење немогуће него су и престали да јој указују било какву врсту помоћи. Рак је захватио читаву дојку и болови су били страшни; није било лека чак ни за умирење болова.
Само су јој њени укућани помагали дајући јој да гута лед, придижући јој притом главу заједно са јастуком; толико је била онемоћала.

Знала је Ксенија да је једино Богу све могуће, па је, препуштајући се потпуно вољи Господњој, сву своју наду положила на Господа. Зато је последњом снагом замолила своју познаницу да напише писмо настојатељу Смоленског гробља молећи да се одслужи помен за блажену Ксенију, уз искање помоћи њеној болесној имењакињи. Лежала је потпуно непомична: није могла нити да говори нити да руку помери.

Али ускоро из Петрограда пристиже пошиљка са целебним уљем и песком са гроба свете Ксеније. По обичају, песак ставише под јастук болеснице, а груди јој намазаше уљем из кандила што непрекидно гори у капелици Блажене. Била је то, после дуготрајне и тешке болести прва ноћ одмора и сна за болесницу. Већ од следећег дана Ксенија је сама себи мазала груди целебним уљем, потпуно мирна и уверена да је њена вера допрла до блажене Ксеније, њене молитвене заступнице и хитре помоћнице.

После три дана пред очима присутних збило се право чудо: болесница је устала из постеље, прошла кроз спаваћу собу, па делом ходника, и зауставила се на вратима трпезарије. Још увек је осећала малаксалост.

Но бол је престао и већ сутрадан дошла је сасвим сама у трпезарију. Било је то, заиста, Ксенијино овоземно васкрснуће. Уздајући се да ће о васкрсењу при Другом доласку Господњем њена душа бити здрава као што је њено тело сада, никада није престајала да у СВОЈИМ молитвама с Љубављу и захвалношћу понавља:

Света Ксенијо, моли Бога за нас грешне!