Како провести Божићни пост

Рождествени пост, тј. Божићни пост

Како је установљен Божићни пост. Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из древних времена хришћанства. Већ од четвртог века св. Амвросије Медиолански (Милански), Филастрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У петом веку о древности Божићног поста писао је Лав Велики.

Првобитно је Божићни пост трајао код једних хришћана седам дана, код других – нешто више. На сабору 1166. године, који је био у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила, свим хришћанима је било наложено да чувају пост пред великим празником Рођења Христовог четрдесет дана.

Антиохијски патријарх Теодор IV Валсамон је писао, да "је сам свјатјејши патријарх рекао да, иако дани тих постова (Успенског и Божићног – Ред.) нису одређени правилом, ми ипак морамо последовати неписаном црквеном предању и дужни смо да постимо... (Божићни пост) од 15 дана новембра (по старом кал.)".

Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Он почиње 15 (28 – по новом кал.) новембра и траје до 25. децембра (7. јануара по новом кал.), траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива - Четрдесетница, тако исто као и Велики пост. Пошто покладе на пост падају на дан св. апостола Филипа (14 новембра старог кал.), тај пост називају и Филипов (пост).

Зашто је установљен Божићни пост. Божићни пост је зимски пост и служи нама за освећење последњег дела године тајанственом обновом духовног јединства са Богом и припремом за празновање Рождества Христовог (Божића).

Лав Велики пише: "Само чување уздржања запечаћено је у четири времена (у четири годишња доба), да би током године ми познали, да непрестано имамо потребу за очишћењем и да при расејаности живота ми свагда треба да се старамо постом и милостињом да истребљујемо грех (да поништавамо грех), који се умножава (увећава кварежом) блатљивошћу плоти и нечистотом жеља".

По речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сабране плодове.

"Као што је Господ (ушчедрио нас) подарио нама плодове земље, – пише светитељ – тако и ми у току овог поста треба да будемо (шчедри) дарежљиви према сиромашнима".

По речима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који, пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, добио је на каменим таблицама печат речи Божијих (урезане речи Божије – начертаније). А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живо Слово (Реч) од Дјеве, (утиснуто, начертано) не на камену, него оваплоћено и рођено, (и постајемо заједничари – учесници у) и приопштавамо се Његовој Божанској плоти (телу)".

Божићни пост је установљен ради тога, да би ми за дан Рођења Христовог очистили себе покајањем, молитвом и постом, да би с чистим срцем, душом и телом могли са страхопоштовањем да дочекамо (сусретнемо) Сина Божијег, Који се јавио на свет, и да би, осим обичних дарова и жртви, принели Њему наше чисто срце и жељу да следимо Његовом учењу.

Када су почели да празнују Божић? Порекло овог празника датира из времена дубоке древности. У Апостолским уставима говори се: "Чувајте, браћо, дане празничне, и као прво, дан Рођења Христовог, који ви празнујете у 25-ти дан десетог месеца" (децембра). Тамо је речено: "Дан Рођења Христовог да празнују, у који (дан) је неочекивана благодат дата људима рођењем Божијег Слова (Речи) од Марије Дјеве на спасење свету".

У другом веку, на дан Рождества Христовог, на 25. децембар (јулијанског календара, тј. старог) указује Климент Александријски.

У трећем веку о празнику Рождества Христовог напомиње св. Иполит.

У време прогона хришћана од Диоклецијана, у почетку четвртог века, 303. године 20 000 никодимијских хришћана је спаљено у храму на сам празник Рођења Христовог.

Од оног времена, кад Црква добија слободу и постаје владајућа у Римској империји, празник Рођења Христовог налазимо у целој Васељенској Цркви, као што се може видети из поука св. Јефрема Сирина, св. Василија Великог, Григорија Богослова, Григорија Ниског, св. Амвросија, Јована Златоустог и других отаца Цркве четвртог века на празник Рођења Христовог.

Никифор Калист, писац четрнаестог века, у својој црквеној историји пише, да је цар Јустинијан у шестом веку установио да се празнује Божић по целој земљи (хришћанској).

У петом веку, Патријарх Константинопољски Анатолије, у седмом Софроније и Андреј Јерусалимски, у осмом св. Јован Дамаскин, Козма Мајумски и Герман, Патријарх Цариградски, у деветом преподобна Касија и други, чија имена нама нису позната, написали су за празник Рођења Христовог многе свете песме (црквене песме), које се и сада певају у храмовима ради прославе светло празнованог догађаја.

Како се хранити у Божићном посту? 28. новембра (15. новембра по старом кал.) почиње Божићни (Филипов) пост, који је установљен Црквом ради достојне припреме верника за празник Рођења Христовог. Он траје 40 дана.

На трпези се разрешава (дозвољава) јело са биљним уљем (осим среде и петка), суботом, недељом и празницима — риба. Строгост поста се појачава у последњој недељи пред Божић. На Бадње вече храна се не окуша до прве звезде (симбол прве звезде јесте запљена свећа, која се износи на свећњак после отпуста литургије, свршене у Навечерије Рождества Христовог (уочи Божића), и пред којом клирици певају тропар и кондак празника Рођења Христовог). (То је правило манастирског устава. Мирјани одређују (за себе) строгост поста саветујући се са духовником).

"Из делатности светих (из живота светих), из живота Спаситеља нашег и правила живота људи, који пристојно живе, види се да је добро и корисно увек бити спреман и налази се у подвигу, труду и трпљењу; међутим, не слабити себе прекомерним постом и не доводити тело до не-делатности (неактивности тела). Ако се плот распаљује у младости, онда се ваља много уздржавати; а ако је немоћна (плот слаба), онда треба довољно и до ситости узимати храну, не гледајући на друге подвижнике – да ли неко много или мало пости; гледај и расуђуј по својој немоћи, колико можеш да примиш: сваком је мера и унутарњи учитељ — своја савест... Умерен и разуман пост је основа и глава свих врлина. Ако неко хоће да има ум тврд од скверних помисли, нека утанчава плот постом (нека стањује). Није могуће без поста ни вршити свештену службу (бити свештеник); као што је неопходно дисати, тако (је неопходно) и постити. Пост, ушавши у душу, убија у дубини њеној скривени грех (лежећи грех)" (Св. Пајсије).

Православни пост – то није само телесно уздржање, него и духовна борба човека са својим страстима. Свети Јован Златоусти упозорава: "Греши онај (човек), који сматра да је пост само уздржавање од хране. Прави пост је уклањање од зла (удаљавање од зла)".

Из књиге "Како провести Божићни пост"ождествени пост, тј. Божићни пост

Како је установљен Божићни пост. Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из древних времена хришћанства. Већ од четвртог века св. Амвросије Медиолански (Милански), Филастрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У петом веку о древности Божићног поста писао је Лав Велики.

Првобитно је Божићни пост трајао код једних хришћана седам дана, код других – нешто више. На сабору 1166. године, који је био у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила, свим хришћанима је било наложено да чувају пост пред великим празником Рођења Христовог четрдесет дана.

Антиохијски патријарх Теодор IV Валсамон је писао, да "је сам свјатјејши патријарх рекао да, иако дани тих постова (Успенског и Божићног – Ред.) нису одређени правилом, ми ипак морамо последовати неписаном црквеном предању и дужни смо да постимо... (Божићни пост) од 15 дана новембра (по старом кал.)".

Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Он почиње 15 (28 – по новом кал.) новембра и траје до 25. децембра (7. јануара по новом кал.), траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива - Четрдесетница, тако исто као и Велики пост. Пошто покладе на пост падају на дан св. апостола Филипа (14 новембра старог кал.), тај пост називају и Филипов (пост).

Зашто је установљен Божићни пост. Божићни пост је зимски пост и служи нама за освећење последњег дела године тајанственом обновом духовног јединства са Богом и припремом за празновање Рождества Христовог (Божића).

Лав Велики пише: "Само чување уздржања запечаћено је у четири времена (у четири годишња доба), да би током године ми познали, да непрестано имамо потребу за очишћењем и да при расејаности живота ми свагда треба да се старамо постом и милостињом да истребљујемо грех (да поништавамо грех), који се умножава (увећава кварежом) блатљивошћу плоти и нечистотом жеља".

По речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сабране плодове.

"Као што је Господ (ушчедрио нас) подарио нама плодове земље, – пише светитељ – тако и ми у току овог поста треба да будемо (шчедри) дарежљиви према сиромашнима".

По речима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који, пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, добио је на каменим таблицама печат речи Божијих (урезане речи Божије – начертаније). А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живо Слово (Реч) од Дјеве, (утиснуто, начертано) не на камену, него оваплоћено и рођено, (и постајемо заједничари – учесници у) и приопштавамо се Његовој Божанској плоти (телу)".

Божићни пост је установљен ради тога, да би ми за дан Рођења Христовог очистили себе покајањем, молитвом и постом, да би с чистим срцем, душом и телом могли са страхопоштовањем да дочекамо (сусретнемо) Сина Божијег, Који се јавио на свет, и да би, осим обичних дарова и жртви, принели Њему наше чисто срце и жељу да следимо Његовом учењу.

Када су почели да празнују Божић? Порекло овог празника датира из времена дубоке древности. У Апостолским уставима говори се: "Чувајте, браћо, дане празничне, и као прво, дан Рођења Христовог, који ви празнујете у 25-ти дан десетог месеца" (децембра). Тамо је речено: "Дан Рођења Христовог да празнују, у који (дан) је неочекивана благодат дата људима рођењем Божијег Слова (Речи) од Марије Дјеве на спасење свету".

У другом веку, на дан Рождества Христовог, на 25. децембар (јулијанског календара, тј. старог) указује Климент Александријски.

У трећем веку о празнику Рождества Христовог напомиње св. Иполит.

У време прогона хришћана од Диоклецијана, у почетку четвртог века, 303. године 20 000 никодимијских хришћана је спаљено у храму на сам празник Рођења Христовог.

Од оног времена, кад Црква добија слободу и постаје владајућа у Римској империји, празник Рођења Христовог налазимо у целој Васељенској Цркви, као што се може видети из поука св. Јефрема Сирина, св. Василија Великог, Григорија Богослова, Григорија Ниског, св. Амвросија, Јована Златоустог и других отаца Цркве четвртог века на празник Рођења Христовог.

Никифор Калист, писац четрнаестог века, у својој црквеној историји пише, да је цар Јустинијан у шестом веку установио да се празнује Божић по целој земљи (хришћанској).

У петом веку, Патријарх Константинопољски Анатолије, у седмом Софроније и Андреј Јерусалимски, у осмом св. Јован Дамаскин, Козма Мајумски и Герман, Патријарх Цариградски, у деветом преподобна Касија и други, чија имена нама нису позната, написали су за празник Рођења Христовог многе свете песме (црквене песме), које се и сада певају у храмовима ради прославе светло празнованог догађаја.

Како се хранити у Божићном посту? 28. новембра (15. новембра по старом кал.) почиње Божићни (Филипов) пост, који је установљен Црквом ради достојне припреме верника за празник Рођења Христовог. Он траје 40 дана.

На трпези се разрешава (дозвољава) јело са биљним уљем (осим среде и петка), суботом, недељом и празницима — риба. Строгост поста се појачава у последњој недељи пред Божић. На Бадње вече храна се не окуша до прве звезде (симбол прве звезде јесте запљена свећа, која се износи на свећњак после отпуста литургије, свршене у Навечерије Рождества Христовог (уочи Божића), и пред којом клирици певају тропар и кондак празника Рођења Христовог). (То је правило манастирског устава. Мирјани одређују (за себе) строгост поста саветујући се са духовником).

"Из делатности светих (из живота светих), из живота Спаситеља нашег и правила живота људи, који пристојно живе, види се да је добро и корисно увек бити спреман и налази се у подвигу, труду и трпљењу; међутим, не слабити себе прекомерним постом и не доводити тело до не-делатности (неактивности тела). Ако се плот распаљује у младости, онда се ваља много уздржавати; а ако је немоћна (плот слаба), онда треба довољно и до ситости узимати храну, не гледајући на друге подвижнике – да ли неко много или мало пости; гледај и расуђуј по својој немоћи, колико можеш да примиш: сваком је мера и унутарњи учитељ — своја савест... Умерен и разуман пост је основа и глава свих врлина. Ако неко хоће да има ум тврд од скверних помисли, нека утанчава плот постом (нека стањује). Није могуће без поста ни вршити свештену службу (бити свештеник); као што је неопходно дисати, тако (је неопходно) и постити. Пост, ушавши у душу, убија у дубини њеној скривени грех (лежећи грех)" (Св. Пајсије).

Православни пост – то није само телесно уздржање, него и духовна борба човека са својим страстима. Свети Јован Златоусти упозорава: "Греши онај (човек), који сматра да је пост само уздржавање од хране. Прави пост је уклањање од зла (удаљавање од зла)".

Из књиге "Како провести Божићни пост"