Побожност је човекова највећа срећа

Мора то добро да знате: сваки човек прво себе упропасти, па другог.

Пијандура никад неће строг да буде према пијаници; неморалан неће никад строг да буде према неморалном. Неће да буде ни лажов строг према лажову. Исто и непобожан неће да буде строг према непобожном. Само ће исправни и побожни људи да захтевају дисциплину. И у Цркви, поставили су Свети Оци закон, дисциплину, за озбиљно се спремају за Причешће, а не како му драго. Ми смо нечисти, и тело наше, и душа наша је нечиста, па како да се причешћујемо без припреме? Господ улази у нашу душу, а она сва прљава. И кад постимо нисмо достојни - а камоли без припреме. Знамење последњих времена да се 'лади однос према Причешћу, да то постаје обична ствар. Тако је почело - неки су рекли да нафора није ништа, да може да се (ујутро) једе пре нафоре, а сад се иде тако да се и Причешће на то сведе. Не дај Боже да постанемо ко' католици!

Преузето из књиге: Старац Сава Вазнесењски, "Побожност је човекова највећа срећа"