Православни однос према Господу ваља да буде смирен

Православни однос према Господу ваља да буде смирен

Из писама преп. Амвросија Оптинског

Господ да ти помогне да стекнеш добит спољну и уједно да се не лишиш користи душевне.

...Пишеш о својој борби са сумњом и неверицом.

Борба неверице и сумње односи се на хулне помисли и сматра се равна са њима. Према томе, не огорчавај се много том борбом, иако она није лака, већ тешка. Него боље у благо-душности (у добродушности) настоји да презиреш вражије помисли сумње и неверице, имајући на уму једно: никоме не судити и никога не осуђивати.

Свети Димитрије Ростовски пише: "престанимо да судимо и осуђујемо ближњега и хулних помисли нећемо се уплашити, исто и помисли неверице и сумње".

Ти објашњаваш о претходном свом духовном расположењу, да си се ти односила према Христу као према пријатељу, објашњавајући Му своје потребе.

Али такво расположење духа је лутеранско, и није православно и није смирено, него високо.

Православни однос према Господу ваља да буде најсмиренији. Свети Исак Сирин пише, да "ми ваља ка Господу да припадамо у таквом смирењу, сматрајући себе за земаљске црве, и ми слично њима пузимо (по земљи), и изговарати молитву ка Господу у дечијој простоти (једноставности), као деца која чаврљају (брбљају), а не са високомудријем".

Ти се жалиш на мрак душевни. На то одговарам теби речима преподобног Макарија Египатског, који говори, да је тело човечије саздано од земље; а за земљу, да би она производила плодове, потребни су не само пролеће и лето, него тако исто и јесен и зима, и не увек ведро време, него је потребна и киша, наизменично. Ако би увек било топло време, тада би све погорело; ако би увек била киша, тада би све било поплављено. Такође су потребни не само јаки ветрови, него с времена на време и... буре (олује), да би проносили гњиле и заразне застоје ваздуха у гњилим местима.

Подобни потреси потребни су за човека – хришћанина, који носи земљано тело, са којим је свезана његова бесмртна душа. Без таквих потреса хришћанин не само да не може да доноси духовне плодове, него може да погине од узношења, што се и догодило са палим анђелима (демонима).

И тако, боље је да се смиравамо у нашим немоћима (слабостима) и неисправности нашој, (молећи) просећи помиловање од Господа јединим Његовим милосрђем (једино по Његовом милосрђу).

О томе како ваља поступати са хулитељима вере (са онима који скрнаве веру)

Слово светог Јована Златоустог (у време св. Златоуста су били на власти хришћански цареви, а сада владају масони, и зато је питање да ли се може ова Златоустова реч примењивати сада?)

Али пошто је код нас дошла сада реч о хули, онда ћу ја да замолим све вас за једну услугу, за узврат овој речи и расуђивању – а то је, да бисте заустављали (ућуткивали) у граду оне, који бого-хуле. Ако ти чујеш да неко на раскрсници или на тргу хули на Бога, приђи и опомени га (прекори га). И ако треба удари га, не одричи се, удари га по лицу, разбиј му уста, посвети руку твоју ударцем; и ако окриве тебе, (ако те) поведу на суд, иди (на суд)...

И ако судија пред судиштем захтева одговор, смело кажи, да је он похулио на Цара анђела, јер ако следује кажњавати хулнике на земаљског цара, онда много више (следује кажњавати) хулнике на Тога (Цара анђела). Преступ је истог рода, јавно вређање, тужилац може бити сваки, ко хоће. Нека знају и јевреји и јелини (грци), да су хришћани – чувари, заштитници, владари и учитељи (овог) града; и нека то исто знају распусници и развратници, да њима следује да се боје слугу Божијих (рабов), па кад хоће да кажу било шта слично, да би се освртали свуда у круг и стрепели чак и од сенки, из страха, да не би чуо хришћанин, и да не би напао и силно испребијао (њих). Јеси ли чуо, шта је учинио Јован (Претеча)?

Он је видео тиранина (Ирода), који је погазио брачне законе, и смело је насред трга говорио: Не пристоји теби имати жену Филипа, брата твога (Марк. 6, 18). И ја сам привео тебе не к тиранину, него к судији, и не за незаконите бракове и не за увређене са-рабе (са-слуге, са-робове), него удостојавам тебе да исправљаш равног (себи) за разуздано вређање Владике. Зар није истина, да би ти сматрао мене сумасшедшим (лудим), ако бих ја рекао теби: кажњавај и исправљај цареве и судије, који поступају против-законито? Па ипак, Јован је то учинио; према томе, ово није изнад наших сила (не премашује наше силе исправљање равних себи).

И сада макар исправљај са-раба (са-роба), макар равног себи, и ако би чак требало и умрети, (не одустај) не престај да уразумљујеш брата. То ће бити за тебе мучеништво. И Јован је, зна се, био мученик. Њему нису наређивали да приноси ни жртве, ни да се клања идолима, али он је положио главу за свете законе, кад су они били поругани. Тако се и ти до смрти бори за истину и Господ ће се борити за тебе (и Господ ће ти помагати).

И не говори ми такве равнодушне речи: шта ја да се бринем (о томе)? (Шта ја имам с тим) Немам ја ништа заједничко са њим. Ми немамо ништа заједничко само са ђаволом, док са свим људима ми имамо много (тога) заједничког. Они (људи) имају једну исту са нама природу, насељавају једну исту земљу, хране се једном истом храном, имају једног истог Владику, добили су једне исте законе, призивају се једном истом добру као и ми. Према томе, нећемо говорити, да ми немамо са њима ништа заједничко, јер то је глас сатанин, ђаволска нечовечност. Нећемо то говорити, него ћемо показати (забринутост) бригу, каква приличи браћи. А ја обећавам са свим поверењем и јемчим (гарантујем) свима вама, да ако сви ви присутни овде, хоћете да поделите међу собом бригу о спасењу људи у граду (становника у граду), онда ће се цео град ускоро исправити. И мада је овде мали део града, али мали по броју, а главни по благочестију (побожности): (ваља) да поделимо међу собом бригу о спасењу наше браће.

Довољан је један човек пламене ревности да би исправио цео народ. А кад је на лицу (места) не један, и не два, и не три, него тако много (хришћана,) моћних да приме на себе бригу о немарним (људима), онда ни због чега другог, осим због наше не-брижности, а никако не слабости, многи гину и падају духом. Зар није (непромишљено) не-расудно, да ако ми видимо тучу на тргу, онда трчимо и миримо оне, који се тучу; ма, шта ја говорим о тучи? Ако видимо да је пао магарац, онда сви журимо да пружимо руку (помоћи) и да га подигнемо на ноге; али не бринемо о браћи, која гине? Богохулник је онај исти магарац, који није поднео тежину гнева и пао је. Па приђи и подигни га и речју и делом, и кроткошћу и силом; нека буде разноврсно лекарство. И ако ми уредимо тако своја дела, ако будемо тражили спасења и ближњима, онда ћемо ускоро постати (цењени и омиљени) жељени и љубљени и за саме оне, који добијају исправљење. И, што је важније од свега, (ми ћемо се наслађивати) ми ћемо уживати у предстојећим добрима, која сви ми и да достигнемо благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, кроз Кога и са Којим Оцу са Духом Светим слава, држава, част сада и увек и у векове векова. Амин.

Свети Јован Златоусти

Беседе о статуама, говорене Антиохијском народу. Беседа 1, х. 12.