Кајати се могуће је и потребно је за друге... Ово потврђује древни Патерик

Често, православни људи, који се кају за грехе својих блиских (најмилијих) (на саборним чиновима покајања, на општим исповестима итд.), чују оштру критику и осуду од своје сабраће, па чак и од свештеника.

Они тврде, да се не може кајати за друге, не може се кајати за оно, што ти ниси учинио (згрешио), јер тада ти оговараш себе, клеветаш себе, и то је грех пред Господом, за који неминовно следује казна Божија.

У ствари, такве тврдње противрече црквеном учењу и предању. За доказ тога може да служи неоспорни извор духовне истине – древни Патерик.

Древни Патерик

Поглавље 5. Различите повести (приче) на окрепљење против блудних борби, које устају на нас

30. Два брата су отишла на трг да продају своје рукодеље. Кад су се они раздвојили један од другог, онда је један од њих пао у блуд. Кад је дошао (пали), други брат је рекао њему: Идемо у нашу келију, брате! – Не идем, - одговорио је он. - Зашто? – питао је брат. - Зато, - одговорио је он, - што, кад си ти отишао од мене, ја сам пао у грех.

Желећи да га "придобије" (Мат.18,15), брат је стао да му говори: И мени се то исто десило, кад сам ја отишао од тебе; али хајдемо, покајаћемо се усрдно – и Бог ће нам опростити. – И отишли су они и испричали старцима шта се догодило са њима. Старци су им дали заповест (епитимију) – да се покају. И један од њих се кајао за другог, као да је и сам згрешио. Бог је видео такав подвиг његове љубави, и за велику љубав не-згрешившег брата опростио је згрешившему (брату, који је згрешио).

Ето, то заиста значи: "положити душу за брата свога!" (Јован. 15, 13)