ЊУ САМ ОД БОГА ИЗМОЛИО... Тајна чврстог брака.

Када сам завршио Московску Духовну семинарију и дошло је време да се женим и да размишљам о будућој парохији, - одлазио сам код свог свештеника у село. Мени се јако допадала та породица и сада ми се свиђа, као и тај свештеник који тамо служи до дан данас. Његова матушка (попадија, супруга свештеника прим. прев.) је врло смирена и кротка, и увек слуша свештеника, код ње је увек све чисто, увек скувано, она пева у цркви, и дели терет служења заједно са свештеником. Подиже и васпита четворо деце. Ето таква једна предивна породица.

Тада сам пришао свештенику и питам га: "Оче, а где сте Ви нашли себи такву матушку?"
Он одговара: "Ја је нисам тражио ".
Ја питам: "Како нисте тражили?"
Он одговара: "Ја сам њу од Бога измолио ".
Ја опет питам: "Оче, а како сте то њу од Бога измолили?" -
"Ето тако, - одговара, - кода сам посећивао храм – увек сам се молио: "Господе, пошаљи ми такву матушку, да буде помало нема, помало глува и помало слепа "...
И Господ ми је послао такву матушку! Ја нешто урадим погрешно - она се прави да ниште није приметила. Ја јој неки пут одсечно нешто кажем – а она се прави да ниште није чула. Ја јој приговарам – а она одговара: "Опрости ми оче! Исправићу се. Сад ће све да буде". А потом, свештеник ми прича: "Без обзира што ја понекад  врло раздражен долазим из парохије, ја никад немам разлог да се њом посвађам! Ето, нас двоје смо проживели 30 година и ниједном се нисмо посвађали. Зато што матушка покрива све својом мудрошћу, а ја се од ње учим ". Сматрам да је вероватно то најважније да у породици будемо сви помало слепи, помало глуви помало неми како би смо лакше волели једно друго. А љубав помаже да се сачува мир, хармонија, и ето среће.
И тада ће свака породица бити дуготрајна, срећна а ја бих рекао - вечна.

Протојереј Алексије Ладигин.