То је новац дат у добротворне сврхе са доствојанством, сине мој

Једна пролазница на пијаци, питала је овог господина:

''Колико коштају јаја?''

Стари продавац је рекао:

''Један еуро за десет јаја госпођо.''

''Хајде да се договоримо, узећу 15 јаја за 1 еуро или нећу ниједно.''

''У реду, узмите их за цену коју ви сматрате одговарајућом. Можда ће ово бити добар почетак за мене, јер данас нисам још увек продао ниједно јаје.''

Госпођа је пазарила 15 јаја за 1 еуро и отишла поносно мислећи да је победила. Ушла је у свој скупоцени ауто и упутила се ка отменом ресторану са својим пријатељем.

Тамо су она и њен пријатељ наручили шта год су хтели, не гледајући цене. Када јој је конобар донео рачун који је износио 140 еура, она га је частила и дала му 150 еура.

Овај догађај је сасвим уобичајена ствар када су у питању рачуни у ресторанима или кафићима, али гледајући са стране продавца јаја, ово је било једно веома тешко искуство.

Поента је, зашто увек показујемо надмоћ над људима према којима треба да будемо љубазни и пажљиви, а бивамо љубазни и пажљиви према онима којима то уопште и није потребно, већ само додатни плус.

Постоји један краћи текст који гласи:

''Мој отац је куповао мање квалитетне намирнице код сиромашних људи за скупљи новац, иако му те намирнице нису ни биле потребне. Некада их је и платио више него што би требало. Забринуо сам се за његове поступке мислећи да га продавци насамарују и упитао сам га зашто то ради, а отац ми је само одговорио:

'То су људи који су социјално угрожени, али они не моле за новац, већ се труде и раде. То је новац дат у добротворне сврхе са доствојанством, сине мој.' ''