СПАСОНОСНЕ РЕЧИ

Пропадао је млади прапоршчик.Био је омиљен због своје веселе нарави,отворене душе.Ни једна официрска прослава није могла заобићи Косту:био празник или рођендан или просто нека необавезна забава-њега су увек звали.А другара -пријатеља је много-и полако је јадника ухватила страст ка вину,па сада никако не може без тог отрова.Кад почне да пије,то траје по недељу,две.Каква ту онда може бити служба?
Команда је због тога,иако је волела весељака,морала да му скине чин и да га врати међу обичне војнике.Али то није зауставило његов пад,страст ка пијанству била је јача од разума,јача од страха када се остаје без комада хлеба.Већ се над њим надвила и претња да ће упасти у казнену чету,а он ништа није могао урадити са собом.Када је био трезан све је схватао,али као да му је све чешће и чешће нека невидљива сила шапутала:

-Попиј!И сва тешка туга је пролазила.Само једну чашицу...Шта се може десити од једног гутљаја?
Једном приликом док је био тако замишљен,дошао му је у касарну монах који је скупљао новац за храм.Прапоршчик је седео непомично буљећи у једну тачку.
-Заштом си тужан синак?-упитао је монах.
Коста му је испричао о својој невољи.
-Немој да си огорчен-тешио га -таква је невоља била и са мојим братом.Тонуо је све више и више,док му његов духовни отац није рекао:"КАДА ПОЖЕЛИШ ДА ПИЈЕШ,ТАД СЕ ПРЕКРСТИ,УЗМИ ЈЕВАНЂЕЉЕ И ЧИТАЈ.АКО ПОНОВО ПОЖЕЛИШ,ПРОЧИТАЈ ЈОШ ЈЕДНУ ГЛАВУ".Брат га је послушао и почео је да се са демонским наговарањима бори светим речима.И шта је било?Ево већ 15 год.ни кап тог погубног пића није ставио у грло.Уради и ти тако,ја ћу ти донети Јеванђеље.Константин је посумњао:колико сам пробао лекова против напијања и ни један није помогао,а овде ће речи...Зар оне лече?
Следећи дан му је монах,као што је и обећао донео Нови Завет Господа нашег Исуса Христа.
Прелиставши књигу,Коста се спремио да је врати:
-Овде не можеш ништа да схватиш.Осим тога,ја не знам црквени језик.Не,нећу да је узмем.
-НИЈЕ ВАЖНО ШТО САМ НЕ СХВАТАШ РЕЧИ БОЖИЈЕ,ЈЕР ДЕМОНИ ВИДЕ ДА ЧИТАШ СВЕТУ КЊИГУ.ЗАТО ТЕ ОНИ И ПОДСТИЧУ НА ОПИЈАЊЕ,А ПРИ ПОГЛЕДУ НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ОНИ ДРХТЕ И ВИШЕ НИКАКО НЕ МОГУ ДА ШРИСТУПЕ СВОЈИМ СМИЦАЛИЦАМА.
Узео је Константин Нови Завет,ставио га у сандук где се чувају ствари и ту је на њега заборавио.
Прошло је неколико дана и опет му се на смрт прохтело вина.Није успео да савлада страст.Значи,поново ће бити напијања.Коста је био свестан свега,али је жеља је била јача од воље.Отворио је сандук да би узео новац и отрчао по вотку,кад му се пред очима појавило Јеванђеље.Сетио се речи монаха."Хајде да опробам"-помислио је,Прочитао је прву главу Јеванђеља по Матеју и заиста ништа није схватио.међутим,сетио се савета монаха-важно је и даље марљиво читати.Друга глава је била појмљивија.Само што је започео трећу,зачуло се се звоно.Значи,касарну су зтворили и не може се доћи до крчме.Тако је остао трезан целу ноћ.
Само што се ујутру пробудио,опет се појави жеља да отрчи по вино,па се сетио Јеванђеља и решио да проба да чита,да види шта ће бити?Прочитао је главу и помислио да оде у крчму.Поново је пожелео да чита.Тако се постепено почела гасити страст.Када је прочитао сву четворицу Јеванђелиста,не само да је страст ишчезла,него се појавио и осећај одвратности према пијанству.Сви другови и команда су били запрепашћени таквом променом,јер су га већ сматрали изгубљеним.
Прошле су од тада 3 год.Поново му је враћен официрски чин,као и други чинови,чак је и постављен за командира.Константин се оженио добром девојком.Живео је са њом у слози,помагали су сиромашнима и одгајали синславног официра.
А Јеванђеље је од тада почео да чита свакодневно,целог Јеванђелисту за вече.Ако је сам био преморен,жена или син чиали су над њим.Наручио је,као благодност Господу,да му се Свето Јеванђеље окоричи сребрним корицама и увек га је носио на својим грудима,као спасоносни дар од Господа.