Дечије незнање по Светом Писму

У Цркви се углавном говори о искупљењу и спасењу Тела Христовог – Цркве, али није Бог постао човек само ради телесног искупљења и спасења, него и ради духовног познања Бога, па ако људи не познају Бога, онда је за њих узалуд Бог постао човек и живео као човек. За такве људе, који не познају Бога, Богочовек Христос и Његов живот и страдање на земљи биће на већу осуду и погибију. Такви људи, који нису познали Бога, као глупе дјеве из јеванђеља чуће од Господа речи: "амин говорим вам: не познајем вас (заиста вам кажем: не познајем вас)" (Мт.25:12). И у Цркви многи данас говоре да познају Бога, али у ствари они су као глупе дјеве и не познају Бога. А ради познања Бога најпре треба желети да познаш Бога, и осим тога треба испунити један услов. А који то услов, то ћемо разумети ако почнемо од почетка човечанства – од Раја.

Бог је најпре дао заповест нашим прародитељима, да не узимају од дрвета знања добра и зла, и као да је Бог рекао људима: ако упознате знање добра и зла, нећете моћи да упознате Бога, то непотребно знање добра и зла онемогућује познање Бога. Тада људи још нису упознали Бога и требали су најпре да упознају Бога, а не земаљско знање добра и зла. У Библији се наводи само једно незнање Адама и Ева у Рају, само једно незнање добра и зла:

"И били су обоје наги (голи), и Адам и жена његова, и нису се стидели" (Бит.2:25).

Слично и мала деца не знају за стид, иако су гола, па можемо разумети да су Адам и Ева у Рају били глупи као мала деца, која не знају за стид. Тада су они били бестрасни и незлобиви као мала деца и нису знали за земаљско добро и зло. По светим Оцима у такво стање треба и ми да се вратимо да би задобили Царство Небеско. И да наши прародитељи нису пали у искушењу и упознали непотребно знање, могли би тада да упознају Бога. Изгледа да оно забрањено знање није било смртоносно само по себи, јер људи су наставили да живе и даље на земљи, него је оно смртоносно зато што онемогућава познање Бога и Небеског Царства. Јер кад су наши прародитељи упознали непотребно знање добра и зла, људима је било углавном онемогућено да познају Бога све до доласка на свет Спаситеља нашег Исуса Христа. А по доласку на свет Спаситељ говори Својим ученицима:

"(Заиста вам кажем) Амин говорим вам, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско" (Мт.18:3).

Спаситељ опет враћа људе на незнање детета, заправо на незнање Адама и Еве у Рају, опет захтева од ученика рајско незнање дечије да би стекли Небеско знање. Спаситељ захтева да будемо глупи као деца у земаљском незнању, да би стекли Небеско знање. Наравно, то не значи да идемо голи као Адам и Ева у Рају или полуголи као содомити и блудници, него шта Свето Писмо подразумева под "незнањем"? За оно забрањено знање добра и зла могли би рећи, да је то непотребно знање, и Адам и Ева нису имали то непотребно знање док су се уздржавали и док нису окусили са забрањеног дрвета, тако да је њихово уздржање одржавало њихово незнање. Осим тога у Библији се наводи пример познања жене:

"Адам позна Еву жену своју и заче (она) и роди Кајина, и рече: стекох човека Богом. И приложи да роди брата његовог, Авеља. И беше Авељ пастир оваца, а Кајин беше земљорадник." (Бит.4:1). Затим у истој глави стоји:

"(Опет) Позна Адам Еву жену своју и заче (она) и роди сина, и надену му име Сит, говорећи: јер ми васкрсе Бог семе друго уместо Авеља, кога уби Кајин" (Бит.4:25).

Разуме се да је Адам први пут познао жену при зачећу првог сина Кајина, али како се опет говори и при зачећу другог сина Сита: "позна Адам Еву жену своју"? Шта из тога може да се закључи? Адам се уздржавао од жене у периоду између зачећа два сина и у том периоду уздржања он није знао за жену и то уздржање рачуна се њему у незнање. Јер ако се после првог познања жене и зачећа првог сина опет каже: "позна Адам Еву жену своју", то значи да се претходно уздржање од познања жене Адаму рачуна у незнање жене. И могли би рећи, да је у том периоду уздржања од жене Адам био као девственик, који не зна за жену, заправо рачунао се као девственик, и може се веровати да Адам није "познавао" жену између два зачећа, и то време уздржања њему се рачуна у незнање жене.

Тако на основу Светог Писма може се увек говорити: "уздржање од непотребног познања", на пример: уздржање од познања мрсног јела, уздржање од познања дувана и алкохола, уздржање од познања забава и игара, уздржање од познања људске славе. Па ако се уздржање од земаљског познања рачуна у незнање, онда можемо рећи: уздржање од познања мрсног јела рачуна се у незнање мрсног јела, уздржање од познања дувана и алкохола рачуна се у незнање дувана и алкохола, уздржање од познања забава и игара рачуна се у незнање забава и игара, уздржање од познања људске славе рачуна се у незнање људске славе и тако све остало. И као што би у Рају уздржање од непотребног знања добра и зла сачувало дечије незнање добра и зла, тако би уздржање од сваког непотребног познања могло да врати човека у дечије незнање, које је услов за Божанско знање. И не само уздржање од непотребног познања, него и презирање тога, и заправо право уздржање јесте презирање непотребног познања. А колико треба уздржања ради потребног дечијег незнања и ради стицања Божанског знања, за то треба расуђивање, јер човек мора да одржава живот на земљи.

Према томе, ако уздржање од непотребног познања може да се рачуна у незнање, онда помоћу уздржања човек може да се обрати и буде као дете у земаљском незнању, и може да стекне Небеско знање и тако да уђе у Небеско царство по јеванђељу. Главно је да расудимо, да уздржљив човек, кад год се уздржава од непотребног знања, увек може да говори: не знам, - и тако у уздржању говорећи: не знам, не знам, не знам, - може уз Божију помоћ да се врати у такво дечије незнање, које је услов за стицање Божанског знања. С тим што под уздржањем подразумевамо презирање непотребног познања и право уздржање је презирање непотребног познања, као што је речено. А колико треба уздржања и презирања непотребног познања, за то треба расуђивање, јер човек мора да одржава живот на земљи.

Може неко рећи: по природи није могуће да се човек врати у дечије незнање. Да, тачно је, - ми одговарамо, - али по природи није могуће ни да се човек обрати и буде као дете; и опет ако би то било немогуће, онда не би то било речено у јеванђељу. Него то је могуће само по благодати, уз Божију помоћ.

Мудар и глуп по јеванђељу

Шта можемо закључити на основу реченога: колико је важно уздржање и који је циљ и смисао уздржања? Можемо закључити, да је уздржање велико пред Богом, а циљ и смисао уздржања јесте: да се човек врати у потребно дечије незнање и да постане бестрасан и незлобив као мало дете, као Адам и Ева у Рају. Па на основу расуђивања о знању и незнању по Светом Писму сада да расудимо о мудрости и глупости по Јеванђељу.

Апостол Павле говори: "Нико себе да не прелашћује (да не вара): ако се чини да је неко међу вама мудар у овом веку, нека буде јурод (глуп Христа ради), да би био премудар (заиста мудар)" (1Кор.3:18).

Апостол упозорава: "Нико себе да не прелашћује (да не вара)", ко хоће да буде заиста мудар, нека буде глуп као мало дете, да би био мудар. Апостол упозорава да се многи варају, обмањују, прелашћују тиме, мислећи да могу бити истовремено мудри и за људе и за Бога, истовремено мудри и за свет и за Цркву, истовремено мудри и за земљу и за Небо, Апостол тврди да то није могуће и да се многи варају, обмањују, прелашћују тиме.

Апостол вели: ко хоће да буде заиста мудар, нека по земаљски буде глуп као мало дете, да би по небески био премудар као хришћанин; или другим речима: нека се уздржањем врати у потребно дечије незнање, да би стекао Божанско знање. А то кад кажемо "глуп као мало дете" и "потребно дечије незнање", то мислимо на незнање Адама и Еве у Рају, на њихову бестрасност и незлобивост.

Или да расудимо Јеванђеље о мудрим и глупим дјевама, које почиње овако: "Тада ће бити царство небеско подобно (као) десет дјева, које узеше светиљке своје и изиђоше у сусрет женику. А пет од њих беху мудре и пет глупе (луде, јуродиве)" (Мт.25:1-2).

Наведене "мудре дјеве" су биле земаљски глупе као мала деца, али су биле небески мудре и по небески назване су "мудре дјеве"; док су "глупе дјеве" биле земаљски мудре, али су биле небески глупе и по небески назване су "глупе дјеве". "Мудре дјеве" су се уздржањем својим вратиле у потребно дечије незнање и стекле су неко основно Небеско знање и тиме су одржавале светлост свога ума, тј. свога светилника. Насупрот њима "глупе дјеве", мада су имале неко половично земаљско уздржање, то уздржање није било довољно за стицање Небеског знања, и тиме нису могле да одржавају светлост свога ума, тј. свога светилника. Јер Господ је рекао за заклетвом "амин": "Амин говорим вам, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско". То значи: ако се својим уздржањем не вратите у потребно дечије незнање, "нећете ући у Царство Небеско", тј. уопште нећете задобити Божанско знање Небеско.

Опет напомињемо, да по природи није могуће да се човек обрати и буде као дете, и по природи није могуће да се човек врати у дечије незнање, него то је могуће само по благодати, уз Божију помоћ.

За шта служи тело?

За шта служи тело човечије? Само погледај у икону Распећа Христовог и биће ти јасно: за шта служи тело човечије. То је Господ на делу показао и имамо икону Распећа Христовог на Велики Петак, тако имамо увек слику пред собом: за шта служи тело човечије. Апостол Јован Богослов овако објашњава, због чега је разапет Христос на Велики Петак:

"Исус одговори и рече им (Јудејима): разорите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. А Јудеји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а Ти ли за три дана да је подигнеш? А Он говораше за Цркву Тела Својега. Кад дакле уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови, да ово говораше, и вероваше писму и речи, коју рече Исус" (Јн.2:19-22).

Господ је рекао: "разорите ову цркву (земаљско тело Христово), и за три дана ћу је подигнути (Божанско Тело Христово – Црква)". Господ је јасно рекао и показао на делу за шта служи тело човечије – за жртву ради изградње и спасења Цркве, јер сваки човек има свој крст и на свом крсту свако треба да жртвује тело ради изградње и спасења Цркве. Али тако се спашава и тело човечије, кроз жртву ради Цркве спашава се и тело човечије, заправо кости човечије, као што је речено у Псалтиру:

"Много је скорби у праведних, и од свих њихових (скорби) избавиће их Господ. Чува Господ све кости њихове, ни једна од њих неће се скрушити" (Пс.33:20-21).

Насупрот томе, ако се тело човечије не жртвује ради изградње и спасења Цркве, то тело мора вечно да погине, ни кости од њега неће остати, као што је речено у Псалтиру:

"Бог расипа кости човекоугодника" (Пс.52:6). "Као што се грумен земље разбије на земљи, (расипале се) расточиле се кости њихове при аду" (Пс.140:7).

Ко не жртвује своје тело ради изградње и спасења Цркве, тај је "човекоугодник", тај угађа себи или другим људима, и "Бог расипа кости" његове, од његовог тела неће остати ништа, његово тело биће предано вечној погибији.

За шта служи тело човечије, исто о томе говори и апостол Павле:

"Тело није за блуд, него за Господа, и Господ (је) за тело... Не знате ли, да су телеса ваша удови Христови? Хоћу ли дакле узети удове Христове и (од њих) учинити удове блуднице? Боже сачувај (не било тога)!" (1Кор.6:13-15). "И ако страда један уд, са њим страдају сви удови; а ако се слави један уд, са њим се радују сви удови" (1Кор.12:26-27). И у другој посланици Апостол јасно каже за шта служи тело човечије:

"Молим вас дакле, браћо, милосрђем Божијим (щедротами), да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу: то да буде ваше словесно служење" (Рим.12:1).

Св. Максим о неразумној љубави према телу

Свети Оци говоре из искуства, тако св. Јован Кронштатски говори, да све страсти потичу од стомака, а св. Максим Исповедник говори, да све страсти потичу од неразумне љубави према телу. Овако вели св. Максим:

"Чувај себе од мајке свих зала (свих страсти) - од себељубља, које је у ствари, неразумна љубав према телу."

Свети Максим свакако говори из искуства, говори да је мајка свих страсти – неразумна љубав према телу. Из тога може да се закључи, да је та неразумна љубав према телу лоша и нездрава за тело, том љубављу се руши здравље тела, од те љубави тело постаје слабо и болешљиво. Насупрот томе је разумна љубав према телу, кад се тело по својој моћи жртвује ради Цркве, та љубав је добра и здрава за тело, том љубављу се јача здравље тела, од те љубави тело постаје јако и здраво.

А зашто се то не види одмах и на први поглед, него тек после неког времена? Зато што ђаволу смета пост и молитва, и ђаво настоји да прекине или осујети сваку жртву ради Цркве. А ђаво чини пакости човеку не само кроз мисли, него и кроз тело, због чега се жалио и апостол Павле:

"И за премнога откровења да се не преузносим, даде ми се жалац у плоти, анђео сатанин, да ми пакости чини (да ме ћуша), да се не преузносим. О томе трипут Господа молих, да одступи од мене, и рече ми (Господ): доста ти је благодат Моја; јер сила Моја у немоћи се савршава (показује сасвим)" (2Кор.12:7-9).

Па ако је ђаво чинио пакости апостолу Павлу, онда свакако чини и нама, само што ми нисмо тога свесни.

Ђавоље обмане данас

Види како данас ђаво обмањује људе. Много је болесних људи, који често иду код лекара и којима лекари не могу да помогну, него им само дају пилуле да се трују тим пилулама. Ако испиташ те болеснике, видећеш да они не посте и тврде да не могу да посте, а да су оболели некако природно, нико неће да призна да је оболео због кршења поста и због грехова. А због кршења поста и грехова не само да су телесно оболели, него и духовно и душевно, и то се види очигледно. У Украјини су изабрали за председника и премијера двојицу Јевреја, и цео свет се чуди и смеје таквој глупости и лудости. Јер у Украјини има свега око два посто Јевреја, и зар није очигледно да су Украјинци душевно и духовно болесни? А ни Руси ни Срби нису бољи од Украјинаца.

Антихрист уводи данас чипована документа, по продавницама су производи са бар-кодовима, много је масонских и сатанских знакова свуда. Ништа од тога не можеш благословити, али не можеш ни забранити, ако је неопходно за живот. И у реду, не може се благословити, не може се ни забранити, али може се појачати пост и молитва да би се хришћани спасили од антихриста.

Свуда је много саблазни и порока и грехова, антихрист са својим слугама већ влада светом, мало ко му се противи, чак и међу православнима. Антихрист је наместио такву животну игру, у којој он обавезно побеђује, у којој ни један човек не може да победи и да се спаси. Антихрист је наместио такав животни рат, у коме он обавезно побеђује и убија људе. Али ми знамо у рату, кад непријатељ појача нападе, да треба појачати и одбрану? Ми видимо како је данас антихрист појачао нападе и свуда показује успехе убијајући људе и духовно и душевно и телесно, и зато ваља појачати одбрану. Ваља појачати пост и молитву, јер знамо да је то оружје, без кога не можеш против ђавола, без кога идеш ненаоружан против ђавола, јер Господ је рекао: "овај род (ђавољи) ничим се не може изагнати, осим молитвом и постом" (Мк.9:29). И како се спасити данас, осим богомољачки – појачаним постом и молитвом? Међутим, уместо богомољачки – појачаним постом и молитвом, данас настоје да спасу Цркву политиком, екуменизмом и новотаријама, али тако није могуће спасити Цркву. Добро је прорекао свети Игњатије Брјанчањинов:

"У последње време покушаваће да спашавају Цркву средствима света, и уместо да Је спасу они ће на тај начин да убрзају Њено рушење и пад; јер светска средства не одговарају Цркви, него једино свету, који у злу лежи и који је одувек био непријатељски расположен према Цркви; јер сама Црква има Своја средства за Своје одржавање и спасавање".

А Црквена средства за одржавање и спашавање јесу – пост и молитва.

У целој овој беседи, од почетка до краја, говорено је о истом предмету – о уздржању, о посту и молитви, о жртви ради изградње и спашења Цркве. Можда изгледа да је говорено о различитим предметима, о различитим темама, али није тако, него говорено је о истом предмету, о истој теми. Можда изгледа људима да је Бог укинуо првобитну забрану у Рају, али није тако, свети Игњатије Брјанчањинов каже: "Бог није повукао првобитну забрану у Рају", с тим што је оно забрањено "дрво знања добра и зла" сада размножено и раширено у целој земаљској природи