ПУШЕЊЕ - као пакост непријатеља човековог

Пушење је неразумна ствар; нема ту ничег моралног већ постоји само празна пристрасност и штета које је човек није свестан. Последње две црте тешко могу да буду свесни сами пушачи и тешко се могу разјаснити непушачима. Много је непристојног, али пристојност и непристојност се мењају исто као и људи. Потрпите рђаву навику, али не хвалите грех.

..Добро је оставити пушење. Оно не само да је израз доконости, већ помало подрива здравље, кварећи крв и прљајући плућа. То је постепено тровање себе. Али, нема и не бива другог савета, осим да човек донесе чвршћу одлуку. Нема другог начина. Пушити или не пушити, јесте ствар која нема неку вредност, барем наша и општа савест сматра да је то тако. Али, кад се непушење повезује с обећањем оно ступа у морални поредак и постаје ствар савести, чије неиспуњавање не може да је не узнемирава.

Ево, непријатељ вам је напакостио. Тачно, добро сте постили. Непријатељ вас је наговорио да одлучите, а онда вас је гурнуо у то да прекршите дату реч. То је читава прича! Изволите се учити да убудуће пазите на себе. Због чега везивати себе заветом?

Треба говорити: стани, дај да пробам да оставим. Бог ће дати и успећу. Да ли сте наилазили на савет код светих стараца: не везивати себе заветом.

Свети Никодим Светогорац