Поуке о дувану (цигаретама)

Човек је изопачио и саму чулну насладу. За мирис и укус и делимично само дисање, он је смислио и дими скоро непрестано љут и смрадан дим, ПРИНОСЕЋИ ТО КАО СТАЛНУ КАДИОНИЦУ ДЕМОНУ, КОЈИ ЖИВИ У ТЕЛУ, заражава овим димом ваздух свог стана и спољашњи ваздух, а пре свега се напаја овим смрадом сâм – и ово стално огрубљивање својих осећања и свог срца које стално гута дим не може да не делује и на тананост искреног осећања, оно му даје телесност, грубост, чулност.

...Горење твоје цигарете или цигаре врло добро приказује труљење твог срца у ватри страсти: као што ти цигара гори у устима, тако твоје срце гори у ватри разних страсти. И као што су страсти стално и велико подсмевање јадним људима, тако је пушење дувана његово ново подсмевање.

Пушење је, заиста, противприродна ствар. Уста уопште нису дата човеку да би њима јео дим. Дим није хранљив, питајте кога хоћете и не помаже варење. Дисање уопште не постоји да бисмо удисали дим.

Не сме се стално јести, пушити, људски живот се не сме претворити у стално једење и пијење и пушење (иако има и таквих који скоро стално једу, пију, пуше), и ево, лукави дух је живот претворио у пушење, и од уста која треба да благодаре Господу и да Га славослове, начинио је пећ која се дими. Што лакше и мање узимаш и храну и пиће, тим тананији и лакши постаје дух.

Дуван је заслађена пилула ђавола, коју је он дао телу, кријући се иза привидне потребе, њене бесмислене похоте. Четири зла ђаво одједном чини кроз дуван: убија драгоцено време, скраћује живот, изазива најглупљу жељу и сиромашнима одузима насушну храну.

Пушећи своју цигару и удишући њен дим, усађуј у своје срце мисао да ћеш сâм једном постати вечни угарак, ако на овом свету будеш препуштен само задовољствима чулности.

Свети Јован Кронштатски