Богу нису потребне животиње

По стварању човек је чудесни спој супротности невидљиве и видљиве природе, Неба и земље, Бога и животиње. По духу човек наликује на Бога, пошто носи образ Божији, али по телу човек наликује на животињу, и телом је повезан са свом видљивом природом, и да би живео телом човек мора да дише ваздух и да узима храну и пиће из видљиве природе. И управо зато, што је човек спој супротности Бога и животиње, видљиве и невидљиве природе, човек нити је Бог нити је животиња, нити може да буде Бог по природи нити животиња по природи, него једино може да измири те супротности у себи ако тело покори духу и тако да помири сву видљиву природу са Богом. И управо зато, што је човек спој супротности Бога и животиње, видљиве и невидљиве природе, човеку прете два скретања: човек може да скрене у гордости као ђаво и да намисли да постане као Бог по природи, или може да скрене у плотским страстима као животиња и да намисли да постане као животиња по природи. И зато, да не би човек помислио да може да буде као Бог по природи или као животиња по природи, Бог је одмах дао човеку забрану узимања "од дрвета знања добра и зла", као што стоји на почетку Библије:

"И још произведе Бог од земље свако дрво лепо на изглед и добро за јело: и дрво живота посред раја, и дрво знања добра и зла (доброга и лукавога)... И заповеди Господ Бог Адаму, говорећи: од сваког дрвета, које је у рају, имаш јести: а од дрвета знања добра и зла – нећете јести: а у који год дан поједете од њега, смрћу ћете умрети..." (1Мојс.2:9-17).

Видиш ли, да побожно уздржање човека чини човеком, док не-уздржање човека чини духовно мртвим, по речи Божијој, и горим од животиње и од сваког другог бића Божијег. И пошто је човек, по наговору ђавола, помислио да може да постане као Бог по природи и узео је од забрањеног "дрвета знања", одмах је постао мртав за Бога и изгубио је првобитну светост и изглед, и изагнан је из Раја. Јер човек никад по природи не може да постане као Бог, него само по благодати, али "бог по благодати" – то је нешто друго. А затим, по изгнању из Раја, човек је помислио да може да буде као животиња, будући да по телу има сличности са животињама, и зато је Бог допустио Потоп на земљу. Али обрати пажњу, Бог није рекао пред Потоп, да су људи постали као животиње, него је рекао: "Неће дух Мој до века пребивати у овим људима, јер су плот (тело)" (1Мојс.6:2). Обрати пажњу, Бог је рекао за људе: "јер су плот", и није рекао: јер су животиње, јер човек не може никад да постане као животиња, него једино може бити бољи или гори од животиње. Обично су људи гори од животиња и такви се називају плотски људи, по апостолу Павлу. И управо зато као Потоп велика беда следује човеку кад год помисли да може бити као животиња, мада човек по телу има сличности са животињама, јер Богу уопште нису потребне животиње. Мада човек по телу има сличности са животињама, као што је речено, али Богу уопште нису потребне животиње, и отуда као Потоп велика беда може да дође на људе, кад год помисле да могу бити као животиње. Ево, како Библија описује људе пред Потоп:

"А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише, видећи синови Божији кћери човечије, како су лепе, узимаше себи жене од свијех, које изабраше. А Господ Бог рече: неће дух мој до века пребивати у овим људима, јер су плот (тело); нека им још сто и двадесет година. А дивови (крупни људи) беху на земљи у дане оне; а и после, кад се синови Божији састајаху са кћерима човечијим, и рађаху себи (децу); то беху дивови, од старине људи на гласу... И виде Господ Бог земљу, и она беше покварена; јер свака плот (тело) поквари пут свој на земљи" (1Мојс.6:1-12).

Пред Потом је наводен само један разлог, због кога људи бивају плотски, и то је тачно описано овако: "видећи синови Божији кћери човечије, како су лепе, узимаше себи жене од свијех, које изабраше". Само гледање на лепоту женску и избор жена по телу, то је довољно да људи буду плотски и да се њима упуте речи Божије: "неће дух Мој до века пребивати у овим људима, јер су плот". Није Бог рекао: јер су животиње, јер људи никад не могу бити као животиње, мада по телу имају сличности са животињама.

Као што је речено, Богу уопште нису потребне животиње и људи не би смели ни да помисле да буду као животиње, јер то је за људе погубно. По Библији Бог је петог дана – у четвртак створио од мора све животиње у мору и све птице у ваздуху, а шестог дана – у петак створио је од земље све животиње на земљи и на крају је од земље створио човека – истог дана у петак. Тако Бог може за један дан да створи све животиње на земљи и у мору и за један дан може све да их уништи. И Богу нису потребне животиње нити сва друга створења, јер све то Бог може за један дан да створи и за један дан да уништи. Али човек се не ствара него се рађа, и све што је створено на земљи, све је то ради човека, који се рађа. А човек се не рађа за један дан, не рађа се ни за једну годину или неколико година, него човек се рађа докле год живи на земљи.

Разлика између Старог и Новог Завета

Стари Завет је по немоћи ондашњих људи одобравао по мало да људи буду слични животињама, док Нови Завет ни мало не допушта да људи буду слични животињама, и ево како Господ заповеда у Новом Завету:

"Говорим вам да, ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. Чули сте, како је речено древнима (старима: нећеш убити): не убиј; јер који-год убије, биће крив суду (подлеже суду). А ја вам говорим, да сваки, који се гневи на брата својега сујетно, биће крив суду (подлеже суду); а који-год рече брату своме: рака! биће крив зборници (подлеже синедриону); а који рече: лудо! биће крив геени огњеној (подлеже геени огњеној). Зато дакле ако принесеш дар твој к олтару (жртвенику), и онде се опоменеш, да брат твој има нешто на тебе (против тебе), остави онде дар твој пред олтаром (жртвеником), и иди прво помири се са братом твојим, и тада дођи и принеси дар твој. Мири се са супарником твојим брзо, док си још на путу са њим, да те супарник не преда судији, и судија те преда слузи, и у тамницу те вргну (баце); амин говорим ти: нећеш изаћи отуда, док не даш до последњега кодранта (динара). Чули сте, како је речено древнима (старима: нећеш учинити прељубу): не чини прељубе. А ја вам говорим, да сваки, који погледа на жену са жељом, већ је учинио блуд (прељубу) са њом у срцу својем. А ако те око твоје десно саблажњава, извади га и баци од себе: јер ти је боље, да погине један од удова твојих, неголи све тело твоје да буде бачено у геену (огњену). И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље, да погине један од удова твојих, неголи све тело твоје да буде бачено у геену. Било је речено: који-год пусти жену своју, да јој да књигу распусну. А ја вам говорим, да сваки, који пусти жену своју, осим разлога блудног, наводи је да чини прељубу; и који пуштеницу узме, чини прељубу. Опет сте чули, како је речено древнима (старима: нећеш се клети лажно) не преступај заклетву, него испуни Господу своје заклетве. А ја вам говорим: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божији; ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога цара; нити се главом твојом куни, јер не можеш длаке једне беле или црне сатворити. Него да буде ваша реч: да, да; (и) не, не; а што је више од тога, од лукавога је. Чули сте, да је речено: око за око, и зуб за зуб. А ја вам говорим, да се не браните ода зла (да се не противите злу); него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други; и ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и ризу (доламу); (и ако те принуди ко једну миљу) и ако те потера ко једно поприште, иди са њим два. Ко проси у тебе, дај му; и ко хоће од тебе да узајми, не одреци му (не одвраћај га). Чули сте, да је речено: (возљубиши, љубићеш) љуби ближњега својега, (и возненавидеши, омрзнућеш) и ненавиди непријатеља својега. А ја вам говорим: љубите непријатеље ваше, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас ненавиде, и молите се Богу за оне, који вас кушају и гоне вас; тако да будете синови оца вашега, који је на небесима; јер он сунцем својим сија и на зле и на добре, (и шаље дажд) и дажди и на праведне и на неправедне. Јер ако љубите оне, који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то исто и цариници (митари)? И ако поздрављате само пријатеље ваше, шта одвише чините? Не чине ли тако исто и језичници (незнабошци)? Будите дакле ви савршени, као што је савршен отац ваш небески" (Мт.5:20-48).

Види како Бог захтева оштру разлику између човека и животиње? Забранити псу да лаје или животињи да се гневи, то је бесмислено, док је човеку забрањено да се гневи и речено је: "сваки, који се гневи на брата својега сујетно, биће крив суду (подлеже суду)..." Забранити животињи да гледа на женку са жељом, то је бесмислено, док је човеку забрањено да погледа на жену са жељом и речено је: "сваки, који погледа на жену са жељом, већ је учинио блуд (прељубу) са њом у срцу својем". И види доследност целог Светог Писма, како је пред Потоп речено: "видећи синови Божији кћери човечије, како су лепе, узимаше себи жене од свијех, које изабраше", и како Господ опет указује на тај исти грех и говори: "сваки, који погледа на жену са жељом, већ је учинио блуд (прељубу) са њом у срцу својем".

Према томе, иако човек по духу наликује на Бога, а по телу наликује на животињу, ипак он не би смео ни да помисли да може постати као Бог по природи, него једино по благодати, и исто тако он не би смео ни да помисли да може бити као животиња. Први грех и смрт био је и бива кад људи помисле да могу бити "као богови" по природи, а други грех и претња вечне смрти бива кад људи помисле да могу бити као животиње, због чега су и биле велике катастрофе у историји човечанства. А та скретања и падови човека могу настати зато што је човек по стварању сложен из супротности невидљиве и видљиве природе, па и из супротности Бога и животиње, али човек нити је Бог нити је животиња, нити по природи може да постане као Бог нити као животиња, него је човек само сложен из супротности духовног и плотског, небеског и земаљског, божанског и просто материјалног. И да би се спасио човек ваља уз Божију помоћ да превазиђе супротности у себи и да у човеку надвлада божанско и небеско и духовно, док просто материјално и земаљско и плотско ваља да се покорава.

Не-уздржање и плотско мудровање је узрок великих катастрофа

Не-уздржање и плотско мудровање је узрок многих катастрофа у историји човечанства. Апостол Павле супротставља међусобно духовно мудровање и плотско мудровање, па тако и ми износимо духовно мудровање и говоримо против "плотског мудровања", које би могли назвати и: животињско мудровање, пошто је човечија плот мање-више слична животињској плоти. А плотско мудровање бива од не-уздржања, као што је речено да уздржање човека чини човеком, док не-уздржање човека чини духовно мртвим и најгорим бићем Божијим, горим од сваке животиње и од сваког другог створења Божијег. Тачније речено по апостолу Павлу, духовно мудровање поништава плотско мудровање и чини човека духовним и умртвљује страсти у човеку, и обратно, плотско мудровање поништава духовно мудровање и чини човека духовно мртвим и неразумним и неспособним да прими духовне савете и истину. Данашњи људи су готово полудели од не-уздржања и плотског мудровања, тако да су они духовно мртви и неразумни и неспособни да приме духовне савете и истину. Зато се треба молити Богу да их Бог преобрати и примора да се уздржавају и да их Бог учини духовно живима и разумнима и способнима да приме духовне савете и истину.

Данас славимо Усековање главе светог Јована Претече, и ми можемо много да научимо из његовог живота и данашњег празника Усековања? Због људског не-уздржања и плотског мудровања свети Јован је 30 година провео у уздржању у пустињи једући само "акриде и мед дивљи", као што стоји у јеванђељу. И на крају, због изобличавања људског не-уздржања и плотског мудровања светом Јовану је посечена глава и зато ми данас славимо Усековање главе светог Јована Претече. Свети Јован је и својим животом и својом мученичком смрћу показао, да људи ваља да буду уздржљиви и да одбацају плотско мудровање и да не би смели ни да помисле да буду слични животињама или и гори од животиња. Јер Богу уопште нису потребне животиње, па ко запостави уздржање и помисли да може да буде мало и као животиња, томе следује духовна смрт и томе прети и вечна смрт, ако се на време не покаје.