"Хвала ти Боже мој''

Амерички глумац и сценариста Муреј Салем испричао је истиниту причу из свог живота.

Очева мајка, моја бака, проста жена, која није знала ни да пише, ни да чита, из једног села из Сирије, била је истинита хришћанка.

Бар сто пута на дан, било шта  да се деси, добро или лоше, рекла би: "Хвала ти Боже мој".

И кад би супа кипела, док се кувала, рекла би:

''Хвала ти Боже мој.''

Питао Сам је често, зашто се захваљује Богу, кад јој се дешава и нешто лоше?

''Лоше се дешава јер смо изгубили контакт са Господом.''

Инсистирала је да и ја то чиним. Све то ми је било чудно.

Једном сам пао и изгребао колена и она је поново инсистирала да кажем ''Хвала ти Господе мој''.

Кад Сам напунио пет година, посао сам у школу.

Због моје тамне боје коже, деца су ме псовала и викала Арапи.

Мрзео сам школу и молио да ме не терају да идем.

Бака ми је рекла најчуднију ствар;

"Кад те псују и исмејавају ти кажи: ''Хвала ти Боже мој".

Најглупљи савет, коју сам чуо у том моменту.

Неколико дана касније, гомила деце се скупила око мене, вичући ''Арапи, Арапи."

Покушавао сам сузе да задрзим, да се не покажем кукавица, да им не покажем да сам слаб. Али мој покушај је био без успеха.

Сетих се бакиних речи.

''Хвала ти Боже мој'', викао сам у себи.

''Хвала ти Боже мој!!!...

Десило се несто чудно.

Не знам шта се десило таћно, али сузе су стале.

Можда зато што сам осетио да и ја имам сад једног пријатеља.

Од тада сам постао успешни сценариста.

Пропутовао сам цео свет.

И у целом мом животу, стално понављам:

''Хвала ти Боже мој''

Некада кажем и сто пута, исто као моја љубљена бака.

Ево и сад имам зељу да то казем:

''Хвала ти Боже мој''

''Хвала ти Боже мој''.

''Хвала ти Боже мој''.

Истинито сведочење.

За вас превела и препричала Наталија Ковачевић.