Тужиочев крст

У прекиду саслушања једног од последњих великих суђења, тужилац Либерис Папандреу, када је угледао крст на моме врату, показао ми је свој крст и испричао следеће:

„Овај крст ми је спасао живот. Без њега бих био мртав 1943. године. Било је то у време када свако ко би доспео у руке Немаца не би преживео, већ би ишао право на гробље.

У то време и мене су ухапсили. Био сам оптужен од стране високог функционера општине Пиреј (немачка организација) и градоначелника Пиреја да сам главни тужилац комуниста, јер сам та два човека ухапсио због злоупотребе хране намањене гладнима. Одбијање, у којем сам негирао сваку кривицу, разбеснело је моје истражитеље.

Због тога сам био одведен на мучење. Трећега дана мог мучења увели су ме у пространу собу. Био је то пакао на земљи. Унутар ње парадирало је пет огромних мучитеља, од којих је сваки искаљивао сву своју снагу на мени. Осећао сам да полако умирем.

Био сам мучен и од самога истражитеља. У тренутку беса, ставио је своје руке на мој врат и почео да ме дави. Осетио сам да ћу умрети од гушења. Употребио сам сву своју снагу и ослободио се његових шака. Одмах сам подерао своју кошуљу да бих могао да дишем. У том тренутку нисам ни мислио о томе шта чиним. Приметио сам да је тада мој мучитељ пребледео. Постао је бео, бељи од зида у соби. Покушао је да подигне руке, али није успео.

 Почео је да плаче…Да, плакао је као уплашено дете. Пришао ми је, наслонио на моје груди и пољубио овај овде крст. Нисам могао да поверујем у оно што видим сопственим очима.

Позвао је да му донесу чашу воде. Са њом је, рукама које су сада могле да се покрену, опрао моје ране и послао ме да седнем на једну столицу, да се опоравим. Онда је отишао по још неколико колега, којима је испричао следеће:

“У моменту када је овај човек отворио свој оковратник, од овог маленог крста  засветлела је муња. Пред мојим очима је формирала реч “неин” (немачка реч за “не”). Сада, када сам се опоравио, господо, могу рећи да је Бог близу оних који верују.”