ПРИЧА О ОРЛУ И ПЕТЛУ

Летео орао по висинама, наслађивајући се лепотом света и мислећи:

„Прелећем велика пространства и видим брда и долине, мора и реке, лугове и шуме; видим многе звери и птице; видим градове и села и како живе људи; а ево сеоски петао ни за шта не зна, а осим за своје двориште, где види само мало људи и стоке; одлетећу код њега и испричаћу му о томе какав је живот у свету.“

Слетео је орао на кров сеоске куће и видео како се петао весело шепури и шета између својих кокшки и помислио: „Значи, он је задовољан својом судбином; али ипак ћу му испричати о ономе што ја знам’’.

Почео је орао да прича петлу о лепоти и богатству земље. Петао га је у почетку слушао пажљиво, али ништа није разумео. Орао, видећи да петао ништа не разуме, ражалости се, и поче да му буде тешко да разговара са петлом; а петао, не схватајући о чему говори орао, растужи се, и би му тешко да слуша орла. Али, свако од њих остао је задовољан својом стањем.

Тако се дешава, када духован разговара са недуховним.

Духован човек је сличан орлу, а недухован петлу; ум духовног се и дању и ноћу поучава по закону Господњем и молитвом се уздиже ка Богу, а ум недуховног је везан за земљу, или је занет помислима. Душа духовног  сагледава  свет и љуби ближње и Бога , а душа недуховног остаје пуста и расејана. Духован, као орао лети висинама и душом осећа Бога и види цео свет, чак иако се моли у ноћној тами, а недухован се наслађује славољубљем, или богатством, или тражи телесних наслада. И када се духовни сретне са недуховним, обојици је тежак и тужан разговор.

(Поуке – старац Силуан)