О непрестаној Божијој бриги за човека

Једна жена је проучавала Књигу пророка Малахије. Када је она дошла до треће главе, код ње се појавила недоумица на трећем стиху: "И сјешће као онај који лије и чисти сребро" Малахија 3. 3. Реши она да посети мајстора који ради са сребром да би се боље упознала за његовим радом. Мајстору није ништа рекла о разлогу свог доласка, изговарајући се обичним интересовањем за његов рад. Када је дошла затекла је златара на послу. Он је држао комад сребра над огњем загревајући га. Објаснио је да се на тај начин сребро чисти: он га држи на најјачем пламену, да би у њему сагореле све примесе. Жена се сетила стиха из пророка Малахије и размислила, како Господ као златар нас држи у очишћујућем огњу. Она је упитала: -Ви морате сво време тако седети и држати сребро у пламену док траје процес чишћења? -Да. Ја не морам само седети и држати сребро у пламену, ја не смем спустити поглед са њега, јер ако сребро буде предуго у огњу оно се упропасти и штета буде непоправљива. Жена је не размишљајући дуго запитала: -А како ви одређујете моменат, када је метал достигао потребну чистоћу? Он се намејао и одговорио: Ох, то је лако. Чим у њему видим свој одраз.