МОРАМО ПРАШТАТИ

   Сви ми живимо у свету где се сусрећемо са разним тешкоћама,притисцима и људима који су злонамерни.Сигурно не можемо да угодимо свима,посебно онима који су на крају срца!
Блаженополивши Патријарх Павле је једном приликом рекао да:Сирће изједа своју амбалажу,мислећи на човека који претерано криви себе.Не можежемо свима чинити вољу.Али може ли човек и у ова времена да прашта а да притом сачува свој пут и своје интересе!?Може.Само јак човек може да опрости.Праштање је унак снаге а не слабости! Када човек опрости то не значи да је она друга страна  у праву.То значи да је човек хришћанин.Да прича са другим,као са оцем,као са братом као са сваким хрићанином! А ако се неко љути и поред нашег труда,не бринимо! Одљутиће се!

Св.Јован Кронштански се молио :Господе помози свима онима који долазе самном у додир да на погину због мене и да не помисле више од онога што јесам!
Такав начин размишљања му нимало није шкодио већ му је помогао да постане Свет.А један наш владика се молио за време богослужења : Гoсподе помилуј све оне који ме ожалостише!

Кaда човек прашта и да је веом грешан,ти греси личе на брдо лана.Праштање је пламен који пали то брдо лана и све изгори. А када човек поседује многе врлине а не опрашта он је сличан добром тесту у који се убаци покварени квасац(не праштање) и сво тесто поквари!

Пријатнo!