Деца-Достојевски

"Децу волите нарочито, јер и она су безгрешна као анђели, и живе да би нас радовала, ради чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешо ономе ко учини нажао детету.
Мене је отац Анфим учио да волим децу: тај мили и ћутљиви човек, на нашим путоваињма за оне грошеве што нам их је свет делио куповао им је и делио медењаке и шећерлеме. Он није могао проћи поред деце без узбуђења: такав је то био човек.
... Сваког дана и часа, сваког тренутка мотри на самога себе и пази на себе, да ти лик буде племенит. Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али оно је тебе видело,  и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и проклијати, а све због тога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делотворну љубав."

- Ф. М. Достојевски