Једна је мајка

Jeдна маjка! 

Када је воз сирочади евакуисан из Лењинграда довезен у Ставрополь, деца више нису могла да стоје, дистрофичари.  Грађани су бирали децу и одводили кући, али седамнаест најслабијих је остало, нису их хтели узети - шта да узимаjу кад били полуживи,боjали се смрти...

 Алекандра Авраамовна Деревскаja их је све узела код себе.  А онда је наставила... Узела je и браћу и сестре од тих који су били код ње.

Деца су је се касније присетила: „Једног јутра видели смо што иза врата капије стаjала 4 малишана,наjманьем не више од две год ... 

Ви сте Деревскajа? ... ми, извините, чули смо да сакупљате децу ... немамо никога ... тата је погинуо, мајка је умрла ... 

Па и они су дошли у нову породицу, и наша породица је расла...

 Наша мајка била je таква особа, ако сазна да је негде усамљено болесно дете не би се смирилa док се неби вратила кући с њим

 Крајем 1944. године сазнала је да у болници лежи исцрпљен шестомесечни дечак вјероватно неће преживјети. Без оба родительа.

Деревскаja је узеела бебу - плаву, мршаву, савиjeну у клупко... Одмах су га ставили поред топле пећи код куће да се загреје ... дечачић се с временом претворио у дебелог малишана који ни минут није отпуштао мајчину сукњу. Назвали смо га маминим репом ... "

 До краја рата, Александра Авраамовна имала је 26 синова и 16 кћери.  Након рата, породица је пресељена у украјински град Ромни, где им је додељена велика кућа и неколико хектара баште и поврћа...

На надгробном споменику мајке хероине Александре Авраамовне Деревскеје налази се једноставан натпис: 

"Ти си наша савест, мајко" ... И четрдесет и два потписа ...     лаку ноћ